Dnevni red

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ХЕРЦЕГОВАЧКО-НЕРЕТВАНСКИ КАНТОН
ГРАД  МОСТАР
ГРАДСКО ВИЈЕЋЕ
Број: 01-04-115 /24
Мостар, 19.04.2024 године,
З А П И С Н И К
са 40. (редовне) сједнице Градског вијећа Града Мостара одржане дана 27.02.2024. године у просторијама Градског вијећа с почетком у 10,00 сати.
Прије преласка на Дневни ред Марија Солдо, секретар Градског вијећа Града Мостара извршила је прозивку вијећника и том приликом констатовала да сједници присуствује 33 вијећника.
Сједници из оправданих разлога нису присуствовали вијећници Сњежана Бркић и др. Велибор Миливојевић.
Предсједник Градског вијећа је констаовао да постоји кворум за рад данашње сједнице, поздравио све присутне и предложио сљедећи:

ДНЕВНИ РЕД
1.    Вијећничка питања
2.    Усвајање записника са 39. сједнице Градског вијећа Града Мостара;
3.    Нацрт Одлуке о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „Средишња зона реконструкција“ – Фаза ИИИ;
4.    Нацрт Одлуке о доношењу и провођењу Парцелног плана „Полог“;
5.    Одлука о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана за подручје између Партизанског гробља и улице Краља Петра Крешимира ИВ;
6.    Одлука о приступању изради измјена и допуна плана управљања (Менаџмент плана) за подручје Старог града око Старог моста у Мостару, уписаног на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а;
7.    Одлука о приступању изради Регулационог плана „Виховићи“;
8.    Одлука о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана за подручје насеља Мазољице;
9.    Одлука о измјенама Одлуке о начину кориштења и висини накнаде за узурпиране јавне површине на којима су изграђени или постављени објекти без правоснажног одобрења;
10.    Одлука о провођењу Просторног плана у програничким насељима и насељима изграђеним за припаднике борачке категорије становништва на подручју Града Мостара;
11.    Одлука о привременим рјешењима о одобрењима за рад угоститељских објеката;
12.    Одлука о измјенама и допунама Одлуке о привременом кориштењу јавних површина;
13.    Одлука о субвенционирању смјештаја д‌јеце у приватне предшколске установе на подручју Града Мостара за педагошку 2023/2024. годину;
14.    Одлука о субвенционирању прве стамбене некретнине за младе на подручју Града Мостара;
15.    Одлука о потврђивању Одлуке градоначелника Града Мостара о именовању замјеника Јавног правобраниоца Града Мостара;
16.    Извјештај о раду Жалбеног вијећа за 2023. годину;
17.    Извјештај о раду Комисије за процјену прометне вриједности некретнина за раздобље 01.01. – 31.12.2023. године;
18.    Извјештај о раду Комисије за концесије за 2022 - 2023. годину;
19.    Извјештај о раду Агенције „Стари град“ за 2023. годину;
20.    Одлука о давању у закуп пословног простора Удружењу за подршку особама са интелектуалним и комбинираним тешкоћама „Сунце“ Мостар;
21.    Одлука о давању на привремено кориштење пословног простора Туристичкој заједници Града Мостара;
22.    Одлука о давању на привремено кориштење новоизграђеног објекта Ватрогасном друштву „ Парк природе Рујиште“ Мостар;
23.    Одлука о продаји сувласничког дијела некретнине по праву првокупа, по захтјеву Мустафе Обада;
24.    Рјешење о брисању забиљежбе располагања некретнинама, по захтјеву Антона Шакоте;
25.    Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Ивана Томића;
26.    Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Пере Стјепановића;
27.    Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Златана Блажевића;
28.    Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Жарко Зовко;
29.    Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Ивице Шимуновића;
30.    Рјешење о одбијању понуде о продаји неизграђеног грађевног земљишта, по захтјеву Драгомира Лазића;
31.    Закључак о исправци грешке у Закључку, по захтјеву Дарке Оџака;
32.    Закључак о исправци грешке у Колективном рјешењу, по захтјеву Рајка Марчинка;
33.    Закључак о исправци грешке, по захтјеву Халила Максумића, сина Мумина из Мостара;
34.    Закључак о исправци грешке, по захтјеву Расима Хусовића, сину Хасана из Мостара;
35. Одлука о утврђивању јавног интереса за изградњу спортског објекта вишенамјенске спортске дворане Губавица;
36. Одлука о допуни Одлуке о проглашењу јавног интереса Јужна обилазница Мостар-Жовница-Миљковићи, Родоч-веза на М-17 и М6.1, фаза ИИИ, тунел, нови Авијатичарски мост, фаза ИВ, Авијатичарски мост-веза на М-17 и М6.;

Тачке 35. и 36.  су достављене накнадно и уврштене су у Дневни ред, исте су разматрали  Одбори и Комисије.     

Предсједник Градског вијећа је затим отворио расправу о предложеном Дневном реду.
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара истакла је да се Одлука која се налази под редним бројем 14.  Одлука о субвенционирању прве стамбене некретнине за младе на подручју Града Мостара, скида се са Дневног реда, из разлога што  има одређених приједлога и сугестија. Одлука ће бити припремљена за сљедећу сједницу Градског вијећа.
Затим је предложила допуну Дневног реда са Информацијом о електроенергетским објектима на подручју Града Мостара.
Предсједник Градског вијећа Салем Марић је предложио да се Информација о електроенергетским објектима на подручју Града Мостара разматра прије извјештаја о раду Комисије за концесије, то је тачка 19. прије а она је припремљена и иста ће се доставити вијећницима.

Послије расправе о Дневном реду прешло се на гласање о предложеним тачкама за скидање и уврштавање у Дневни ред.
За приједлог Радмиле Комадине, главне савјетница градоначелника Града Мостара гласала су 24 вијећника, против нема, 7 суздржаних.

Послије гласања Предсједник Градског вијећа Салем Марић је констатовао да је Информација о електроенергетским објектима на подручју Града Мостара,  добила потребну већину.  Затим је предложио и дао на усвајање сљедећи допуњени:

 Дневни ред

1.    Вијећничка питања
2.    Усвајање записника са 39. сједнице Градског вијећа Града Мостара;
3.    Нацрт Одлуке о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „Средишња зона реконструкција“ – Фаза ИИИ;
4.    Нацрт Одлуке о доношењу и провођењу Парцелног плана „Полог“;
5.    Одлука о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана за подручје између партизанског гробља и Улице краља Петра Крешимира ИВ;
6.    Одлука о приступању изради измјена и допуна плана управљања (Менаџмент плана) за подручје Старог града око Старог моста у Мостару, уписаног на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а;
7.    Одлука о приступању изради Регулационог плана „Виховићи“;
8.    Одлука о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана за подручје насеља Мазољице;
9.    Одлука о измјенама Одлуке о начину кориштења и висини накнаде за узурпиране јавне површине на којима су изграђени или постављени објекти без правоснажног одобрења;
10.    Одлука о провођењу Просторног плана у програничким насељима и насељима изграђеним за припаднике борачке категорије становништва на подручју Града Мостара;
11.    Одлука о привременим рјешењима о одобрењима за рад угоститељских објеката;
12.    Одлука о измјенама и допунама Одлуке о привременом кориштењу јавних површина;
13.    Одлука о субвенционирању смјештаја д‌јеце у приватне предшколске установе на подручју Града Мостара за педагошку 2023/2024. годину;
14.    Одлука о потврђивању Одлуке градоначелника Града Мостара о именовању замјеника Јавног правобраниоца Града Мостара;
15.    Извјештај о раду Жалбеног вијећа за 2023. годину;
16.    Извјештај о раду Комисије за процјену прометне вриједности некретнина за раздобље 01.01. – 31.12.2023. године;
17. Информација о електроенергетским објектима на подручју Града Мостара;
18. Извјештај о раду Комисије за концесије за 2022 - 2023. годину;
19.  Извјештај о раду Агенције „Стари град“ за 2023. годину;
20.  Одлука о давању у закуп пословног простора Удружењу за подршку особама са интелектуалним и комбинираним тешкоћама „Сунце“ Мостар;
21. Одлука о давању на привремено кориштење пословног простора Туристичкој заједници Града Мостара;
22.  Одлука о давању на привремено кориштење новоизграђеног објекта Ватрогасном друштву „ Парк природе Рујиште“ Мостар;
23.  Одлука о продаји сувласничког дијела некретнине по праву првокупа, по захтјеву Мустафе Обада;
24.  Рјешење о брисању забиљежбе располагања некретнинама, по захтјеву Антона Шакоте;
25.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Ивана Томића;
26. Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Пере Стјепановића;
27.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Златана Блажевића;
28.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Жарко Зовко;
29.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Ивице Шимуновића;
30.  Рјешење о одбијању понуде о продаји неизграђеног грађевног земљишта, по захтјеву Драгомира Лазића;
31.  Закључак о исправци грешке у Закључку, по захтјеву Дарке Оџака;
32. Закључак о исправци грешке у Колективном рјешењу, по захтјеву Рајка Марчинка;
33.  Закључак о исправци грешке, по захтјеву Халила Максумића, сина Мумина из Мостара;
34.  Закључак о исправци грешке, по захтјеву Расима Хусовића, сину Хасана из Мостара;
35. Одлука о утврђивању јавног интереса за изградњу спортског објекта вишенамјенске спортске дворане Губавица;
36. Одлука о допуни Одлуке о проглашењу јавног интереса Јужна обилазница Мостар-Жовница-Миљковићи, Родоч-веза на М-17 и М6.1, фаза ИИИ, тунел, нови Авијатичарски мост, фаза ИВ, Авијатичарски мост-веза на М-17 и М6.;

Дневни ред је са 26 гласова За, против нема, 5 суздржаних усвојен.

Затим се прешло на расправу по тачкама усвојеног Дневног реда.

Incijative

1. Вијећничка питања (члан 187. Пословника Градског вијећа Града Мостара),  (Изворно)

На почетку постављања вијећничких питања и иницијатива Предсједник Градског вијећа Салем Марић је прочитао једну вијећничку иницијативу, уствари ово је иницијатива коју су према мени упутили, иницијатива грађанки Мостара, а односи се на промјену назива једне улице и ја сам обећао да ћу свакако бити подносилац ове иницијативе. И као предсједник Вијећа и као вијећник покрећем иницијативу промјена назива улице и предлажем да садашња Калханска улица носи назив Улица мостарских жена. Разлог за покретање је: на почетку Калханске улице била је Д‌јевојачка школа, у тој улици је била и Школа ученика у привреди у којој су се образовале шнајдерице и фризерке, а у тој улици је била и Медицинска школа, школа коју су већином похађале жене. Називом ове улице, Улица мостарских жена, на симболичан начин би показали поштовање многим женама Мостара и шире. Ово образложење сам управо преписао од овог удружења и ево ову иницијативу дајем Граду Мостару.

САНЕЛ ЖУЉЕВИЋ:
Хвала. Поздрављам све присутне. Имам једно питање и једну иницијативу. Питање, молим да ми се достави извјештај о раду Надзорног одбора Јавног предузећа Водовод, које обавезно садржи сљедеће информације: текст Пословника о раду Надзорног одбора и датум његовог доношења, јавни конкурс за избор и именовање секретара Друштва, дали је и кад проведен и оправдани разлог  ако није, јавни конкурс за избор и именовање Одбора за ревизију, дали је и кад проведен и оправдани разлог ако није, и дали је припремљен и Скупштини предложен етички кодекс.
Вијећничка иницијатива. Подносим вијећничку иницијативу за коначно уређење и постављање ограде око ратног гробља у Лиска парку, гд‌је су укопани наши суграђани који су живот дали да би ми сада овд‌је сједили. Свједоци смо чињенице да несавјесни појединци свакодневно паркирају возила по гробовима наших погинулих суграђана, те да однос према људима који су дали животе за овај град највише говори о нама самим. Сматрам да треба престат са политиканством и кориштењем ових људи у дневно политичке сврхе. Сматрам да је уз Партизанско спомен гробље ово највећа срамота Града Мостара и јако лош примјер који дајемо нашој д‌јеци, а и слика коју шаљемо вани је ужасна. Ја сам већ разговарао са градоначелником на ову тему и он је колико сам видио показао спремност да у договору са породицама погинулих, који једини имају право одлучивати о овоме, коначно уреди овај локалитет како доликује, те га позивам да ступи у контакт са породицама погинулих како би им изложио свој приједлог за трајно уређење овог гробља. Хвала.
ГОРАН БОШЊАК:
Добар дан. Лијеп поздрав свима. Имам два питања и једну иницијативу. Прво вијећничко питање, начелници од‌јела за комуналу, зашто већ годину и више дана у приградским насељима нису исцртани пјешачки пријелази, поготово у близини школа, јер свјесни смо да имамо тај проблем и да нам се и родитељи онај жале, а видим да се по граду исцртава, па ево ако имате одговор волио би да га добијем?  
Друго вијећничко питање, шефу за цивилну заштиту и ватрогаство, с обзиром да сам добио информације са стожера цивилне заштите, зашто се набављају ватрогасна возила, односно ауто за професионалну ватрогасну постројбу од сумњивог произвођача, који није препознат ни у једној професионалној ватрогасној постројби у окружењу? Немојте да под кринком најјефтиније понуде рискирате животе људи у граду.
И иницијатива, покрећем вијећничку иницијативу за новчану награду од 10.000 КМ Јудо клубу „Херцег“ Мостар. Зашто ово говорим? Па на службеној свјетској ранг љествици кадети из овога клуба из Града Мостара имају прво мјесто и једини је клуб у Еуропи тренутно који има двојицу међу топ првих 5, у једном олимпијском спорту, и 11 државних првака. Срамота је да клуб који представља Град Мостар и остварује успјешне резултате већ годину дана нитко из Града Мостара није у стању примити. Хвала.
ХАРИС НАЗДРАИЋ:
Добар дан. Поштовање свим вијећницима Града Мостара. Упућујем иницијативу градоначелнику и надлежним службама, да поставе градски сат на некадашњем мјесту на Шпанском тргу код Гимназије Мостар и на мјесту Пројектант. Поставка градског сата који ће шетачима показивати вријеме и уљепшавати окружење шеталишта и трга је лијепа ствар и мислим да Мостар као некада треба да има свој познати градски сат. Хвала.
ТОМИСЛАВ ПРИМОРАЦ:
Поштовани предсједниче вијећа, замјениче, тајнице, цијењени градоначелниче, главна савјетнице, начелници, гости, драге колеге вијећници. Ја имам једно вијећничко питање и једну иницијативу. Иницијатива за градоначелника. Наиме, градоначелник је истицао приоритетна рјешења проблема у граду, о чему смо расправљали на једној нашој сједници, односно одбору Запад, свакодневно пролазим Дубровачком улицом и у задње вријеме поновно сам видио дивљање моториста од зграде Пирамиде до кружног тока Виховићи. Ја и колега Антонио Зеленика упозоравали смо и прије на опасност и сигурност промета на раскрижју код каване Алди, односно зграде Оаза. Моја је иницијатива да се ипак да приоритет изградњи кружног тока на том дијелу Дубровачке улице, а то је усвојено Регулационом планом Згони ИИ и предвиђен је кружни ток на том подручју и ја сматрам да то једноставно буде слично као кружни ток код Ђачког дома, односно у Улици краља Твртка. Дакле, доиста је једноставно рјешење. Напомињем да би то смањило брзину и побољшало сигурност промета. Немојмо чекати могућу незгоду на том дијелу улице.
И једно вијећничко питање. Видио сам поново да су се поновно почеле рушити оне мале ружне кућице изнад зграде Мостарка, међутим није суставно, најприје се уклонила кућица пекарнице, сад се уклонила нека тамо мала друга кућица између, остало их је још 5, 4 потпуно не раде, само је једна у функцији и то продаја ташни. Ја мислим да би то требало уклонити јер је сада баш лијепо вријеме, може се направити зелена површина, што би лијепо изгледало у оним околним зградама. Ево толико. Хвала лијепа.
АДЕЛА ГОСТО:
Добро јутро и лијеп поздрав свима. Дакле, јако често јели када говоримо о рушевинама у Граду Мостару говоримо о имовинско-правним односима, многе од њих нису ни у нашој надлежности, међутим ево једне која је 1/1 дакле на Граду Мостару, а већ годинама дакле заиста представља огромну пријетњу свим нашим грађанима, како нашим грађанима, тако и свим оним који посјете овај град, дакле туристима. Говорим, дакле покрећем иницијативу за реконструкцију и изградњу рушевне зграде на Шемовцу која у власништву Града Мостара, те нема никаквих имовинско-правних препрека, нити сметњи за било какве радње, на које се јели често вадимо. Ова зграда се налази у самом центру града и већ дуги низ година дакле представља пријетњу. Дакле, ту постоји пролаз гд‌је се долази до друге зграде, гд‌је свакодневно дакле д‌јеца пролазе, да не кажем да је то постало одлагалиште, једна дивља депонија, дакле смећа. Тако да сматрам да би град требао да подузме што прије све кораке како би дакле санирали ову зграду.
Моја друга иницијатива је дакле за постављање мобилних тоалета на подручју Старог града, односно језгре Старог града, око Старог моста. У разговору са новоименованом директорицом Туристичке заједнице Града Мостара дошла сам до закључка да у најфреквентнијем дакле дијелу града немамо јавне тоалете. Знамо да већина угоститељских објекта уколико нисте њихов гост вам неће дати кориштење истог, што је и разумијем. Сматрам да због хигијенских услова, одржавања нашег града чистим, имамо огромну потребу за постављањем мобилних тоалета јер се ради о УНЕЦО заштићеној зони. Хвала лијепо.
СТАНКО ЋОСИЋ:
Ево предсједниче лијеп поздрав, лијеп поздрав колегицама и колегама и свим присутнима. Подносим вијећничку иницијативу. Наиме, на локалитету Локве у насељу Родоч већ дуже времена се врши нелегално одлагање и затрпавање отпада. Осим што представља велику штету и опасност за околиш и природу, оно што је још жалосније да се на том локалитету налази и велик број кућа и људи, што очито није никакав проблем онима који одлажу отпад, а посебице је велик проблем када вјетар разбацује сав тај отпад и донесе га на сама дворишта кућа и осим што изгледа јако ружно може бит велик извор заразе људи који ту живе. Због свега наведеног упућујем вијећничку иницијативу за чишћење и уређење цијелог тог локалитета, како би житељи тог подручја могли достојанствено живјети како то и заслужују.  
Такођер искористио бих прилику, па бих подсјетио на једну иницијативу од 28.10.2021. што се тиче канализацијске мреже у Родочу, од Основне школе Бартола Кашића до мјесне заједнице. Знамо да је јако тешко правити нову канализацијску мрежу, међутим можемо легализирати оно што је већ направљено. Ту канализацијска мрежа већ постоји, а није легализирана, и због тога мјештани имају низ проблема, од чишћења канализације, шахтова и свега осталог. Тако да ево опет упућујем вијећничку иницијативу у свези тога, да напокон легализирамо тај дио канализацијске мреже, како би ријешили проблеме на терену. Хвала вам лијепо.
МИРЗА ДРЕЖЊАК:
Поздрављам предсједника, замјеника предсједника, колеге вијећнике, главну савјетницу, начелнике од‌јела, шефове служби. Имам једно питање и једну иницијативу. Питање. Пошто је ово Вијеће значи 31.08.2023. године усвојило Одлуку о приступању израде Регулацијског плана Центар И, Градско подручје Град и обавезало носиоца припреме Од‌јел за урбанизам и грађење, Службу за урбанистичко планирање, да припреми пројектни задатак и распише јавни међународни позив за архитектонско-урбанистичко рјешење Регулацијског плана Центар И, молим за информацију дали је јавни позив објављен и ко врши израду архитектонско-урбанистичко рјешења, те када можемо очекивати јавну расправу по овом питању?
И иницијатива, покрећем иницијативу да Град Мостар припреми одлуку о утврђивању јавног интереса изградње спортске дворане Основне школе Бијело поље. Град Мостар као корисник експропријације преко надлежног органа управе да проведе поступак експропријације некретнине за изградњу и уређење приступног партера објекту. Образложење. Обзиром да Град Мостар има средства планирана буџетом за ову намјену и да се приводе крају груби радови на објекту дворане, за коју је неопходно осигурати приступни пут и уредити прилазни партер, који дијелом захвата приватну парцелу, неопходно је што приступити експропријацији земљишта. Хвала.


БОШКА ЋАВАР:
Добар дан свима, а посебно господи из Завода просторно планирање. Ја имам вијећничко питање, односно два. Прво вијећничко питање гласи: дали у актима систематизације и у структури упосленика у Градској управи Града Мостара постоје радна мјеста за која су дод‌јељиване уговорене услуге? Будући да су уговорене услуге исплаћиване кроз цијелу 2023. годину за одређене послове молим да нам доставите бенефите за Град Мостар, ако их је било, те дали сте своје савјетнике именовали рјешењима о именовању? Образложење. Сукладно позитивним законским прописима уговор о д‌јелу склапа се са физичком особом за одређени радни задатак који представља заокружену цјелину, значи за неки конкретан посао. Послови које ће обављат физичка особа ангажирана на темељу уговора о д‌јелу, не могу бит послови радног мјеста, него послови који имају континуитет. Значи уговор о д‌јелу се не може склопити за послове који су предвиђени неким радним мјестом који се налази у систематизацији. Након обављеног посла темељем уговора о д‌јелу потребно је да физичка особа поднесе извјешће о обављеном послу, па тек онда може ићи исплата накаде. Обзиром да смо свједоци како је Град Мостар у прошлој години и годинама прије склопио мноштво уговора о д‌јелу за послове који су предвиђени за радна мјеста која се налазе у систематизацији овим путем позивам надлежну радну инспекцију жупанијску и федералну, да у склопу својих овласти провјере све потписане уговоре о д‌јелу што је Град Мостар склопио од 01.01.2023. до 31.12.2023., те нам доставе извјештај о затеченом стању.
Друго моје вијећничко питање, такођер за градоначелника, а молим и госпођу Радмилу да обрати позорност. Дакле, грађани питају и траже хитан одговор, дали сте прије приједлога одлуке, а Градско вијеће усвојило исту на 17. сједници од 31.01.2022. и објављене у Службеном гласнику број 1/22 о парцелацији и уплани зграда у катастарском операту, провјерили дали су исте израђене по правилима струке и утемељене на важећим законима, те донесене по законски утврђеним прописима? Број 2, дали је одлука о усклађивању уписа титулара на некретнинама у посједу Града Мостара, донесена на 27. сједници, објављена у Службеном гласнику број 26/22, у складу са Законом о стварним правима, Законом о грађевинском земљишту и Законом о просторном уређењу, те дали су ове одлуке донесене по законски утврђеним поступцима? Будући да су се појавиле сумње у стручну и законску утемељеност ових одлука, као и могуће негативне посљедице истих, молим градоначелника да о овим одлукама обави конзултације и прибави стручна мишљења од свог, под један савјетника за урбанизам, број два шефа службе за просторно планирање, број три шефа службе за катастар, број четири њиховог начелника, као и шефа службе за имовинско правне послове, и шест јавног правобранитеља. Претпостављам да стручно мишљење и сугласност јавног правобранитеља већ имате, па бих молила да нам доставите копију у току сједнице. Образложење. Грађани Града Мостара су се нашли у чуду када су вид‌јели елаборате етажирања са увјерењима о цјеловитости, потписани од стране нашег од‌јела за урбанизам, а на основу којих ће се кажу у процесу хармонизације грунтовнице и катастра уписивати власништво у грунтовницу без сувласничких дијелова на грађевинској парцели на којој су легално изграђене њихове стамбене зграде. Супротно је то закону о стварним правима, закону о просторном уређењу и закону о грађевинском земљишту. Дали је градоначелник у поступку израде приједлога горе споменуте одлуке о парцелацији и уплани стамбених зграда провјерио ваљаност њена четири чланка са својим првим сурадницима одговорним за урбанизам и имовинско-правне послове и како је могуће провести парцелацију темељем одлуке градског вијећа, а тек након тога тражити од од‌јела за урбанизам да фиктивно потпише елаборат о парцелацији, без законом о просторном уређењу прописане процедуре? Дали је на одлуку о упису титулара на некретнинама у посједу Града Мостара сугласност дао јавни правобранитељ Града Мостара? Нејасно је грађанима како је могуће власнике станова у стамбеним зградама лишити посједа и права кориштења на грађевинским парцелама њихових стамбених зграда само једном одлуком градског вијећа, а супротно одредбама закона о стварним правима, закона о грађевинском земљишту и закона о просторном уређењу!? Грађани не оспоравају Граду Мостару да је правни слиједник СИЗ-а становања и Дома за газдовање становима и да може стећи СИЗ-ов и Дома за газдовање пословни простор, опрему, документацију, али оспоравају да се Град својом одлуком Градског вијећа са четири чланка, а супротно горе споменутим законима, може уписивати као посједник, а затим темељем истих закона које крши и као носитељ права кориштења и власник њихових дворишта на грађевинској парцели њихових зграда. Обзиром на значај пројекта хармонизације, који може получити многе како добре тако и лоше исходе по наше грађане, тражимо хитне одговоре. Немојте рећи да вам нисам рекла и да нисам конструктивна. Хвала лијепа.
АДЕМ МАЦИЋ:
Поздрављам све присутне. Ја и нисам чак писао, бит ће питање, па мислим да ће ми неко коначно моћи одговорит. Интересује ме у којој је фази уствари изградња и постављање аутобуских стајалишта? Ми причамо већ пар година о њима, а ја на терену апсолутно не видим да се и једно стајалиште онај поставило, и ко је надлежан, из којих разлога се касни и тако? Мислим начелница је ту и да ће ми одговорит на то, зато нисам ни писао питање.

П
Хвала. Ево начелница Амира Трбоња већ има одговор. Изволите гђо. Трбоња.

АМИРА ТРБОЊА, начелница Од‌јела за привреду, комуналне и инспекцијске послове
Хвала предсједниче. Поздрав за све присутне. Значи ми смо у 2023. години, односно Од‌јел за привреду, комуналне и инспекцијске послове, овај путем поступка јавне набавке покренуо поступак избора најповољнијег извођача радова за аутобуска стајалишта. Обзиром да је жалбени поступак окончан тек у 2024. години ми смо одлуку о избору најповољнијег понуђача прошле седмице градоначелник потписао, сада иде потписивање уговора, тако да ће у наредних надам се мјесец дана се почети са постављањем, односно изградњом тих стајалишта. Хвала.
СИЛВИО БУБАЛО:
Добар дан. Поздрав и поштовање свима. Два кратка питања и иницијатива. Зашто се упосленицима Града Мостара за сијечањ 2024. није исправно обрачунала исплаћена плаћа по достављеним платним листама као књиговодственим документима и приказаном основицом у висини од 425 КМ? Зашто платне листе Града Мостара не садрже дијелове који чини основну плаћу државног службеника и намјештеника, а то су основица за обрачун плате и бод? Кратко образложење. Очигледно нешто нисмо добро урадили, досад смо сваки спор са запосленицима изгубили, сад изгледа улазимо у трећи спор. Де ове сједните, исправите и да више не спомињемо ово, ово сам питао и на одлуци о плаћама. Ја кад год питам кажу „у реду је“, а нама онда за мјесец дана стигну тужбе!?
Друго питање. Питање за ново Комунално подузеће, односно како се оно већ назива не знам, када ће се почети достављати рачуни грађанима путем emaila с обзиром да је то већ урадило и ЈП Водовод? Образложење кратко. Нама млађима је тако лакше, то смо требали урадит има 10, 20 година, мени се стварно не иде ради 10, 12 КМ у ред стајати и чекат. Дајте доставите нам email да платим и да више не идем тамо у ред. Убрзат ће наплату, редовније ће бит и бит ће једноставније и смањит ће се на крају и трошкови самог подузећа не слањем ових коверата.
Иницијатива. Ово је према Мо-бусу, Мостар-бусу, молим да се д‌јеци из клубова који су чланови Спортског савеза Града Мостара, који за доласке на тренинге користе јавни градски пријевоз, омогући бесплатна вожња редовном градском линијом Мостар-буса. Образложење. С обзиром да велики број д‌јеце долази на тренинге у град, као и д‌јеца на тренинге у приградска насеља, на примјер Пливачки клуб, или ако ће ић негд‌је или долазит у Борсу немам појма, добро би било да им омогућимо бесплатан пријевоз, линије ионако возе, аутобуси су више него празни, а они уз неку исказницу могу онда бесплатно ићи на тренинге, да барем родитељима олакшамо. Хвала.

СЛАВКО ЗОВКО:
Добар дан свима. Поштовање. Имам двије вијећничке иницијативе и једно вијећничко питање. Прва вијећничка иницијатива. Молим да се ускладе семафори како би се осигурало праводобно укључивање зеленог свјетла, то јест да би се омогућио овај ефект зеленог вала, то је старо већ 110, 120 година и мислим да можемо то реализирати, а посебице у овим фреквентнијим прометницама, као што су не знам Авенија, односно краља Томислава или овд‌је Булевар, чак мислим да на Булевару је доста то солидно, можда још нешто мало коригирати, а Авенија је катастрофа. На тај начин би смањили, односно избјегли некад прометне гужве.
Друга вијећничка иницијатива. Ево спомињала је колегица Госто и колега Ћосић већ ове нелегалне депоније, ја ћу са иницијативом понудит рјешење, као својеврсну превенцију, на начин да се на те дијелове града гд‌је се најчешће стварају те нелегалне депоније, да се поставе ове мобилне камере и да би на тај начин превенирали, односно да они који то раде или планирају радит, због тих истих камера то не раде због страха од санкционирања и слично и самим тим би улагањем у то спријечили и уштед‌јели овај новац која комунална подузећа троше како би санирали те нелегалне депоније. Мислим да је увијек јефтинија превенција, него санација.
Вијећничко питање. Када ћемо у Градском вијећу Града Мостара добити извјештај о спајању комуналних подузећа? Хвала лијепа.
ИВАН ЗЕЛЕНИКА:
Добар дан и лијеп поздрав свима. Ја имам двије, хајде рецимо да су ово вијећничка питања, а више су ургенције на одговоре појединим институцијама које су се обратиле Граду Мостару, а до данашњег дана нису добиле одговор. Почет ћу са дописом, односно захтјевом Хрватског католичког погребног друштва св. Анте Падовански Мостар, захтјев, односно предмет њиховог упита је била локација за ново гробље обзиром да су поприлично пуна сва католичка гробља на подручју Града Мостара и исказала се потреба за осигуравањем адекватног простора за изградњу новог католичког гробља. Они су свој захтјев упутили чак, пазите сад 2003. године, нису добили одговор и након тога поновно упућивали захтјев 2006., 2010., 2012., и коначно 05.01.2022. године према урбанизму Града Мостара и Служби за просторно планирање, никакав конкретан одговор, па чак ни позив на састанак нису добили. Овим путем ја апелирам да нетко из наведених од‌јела и служби се јави господи и одговори на њихов упит обзиром да они су били заинтересирани за једну локацију на Виховићима, отварамо и изградњу, односно израду Регулацијског плана Виховићи, па сматрам да је данас ово питање адекватно, да можемо планирати такве локације, а свакако да је као прво културно одговорит кад вас неко нешто пита.
Друго питање односи се на ургенцију, на одговор према Мјесној заједници Миљковићи, који су више наврата тражили постављање стационарног радара у мјесту Миљковићи, на магистралној цести Мостар-Читлук, заиста ради се о магистралној цести, међутим мјештани Миљковића трпе страшне прометне незгоде при сваком изласку из свог насеља на ову магистралну цесту и мислим да постављање једног оваквог радара на тој локацији би увелико смањио, односно смањио број прометних незгода, а повећао сигурност мјештана Миљковића када се укључују на ову цесту. Знам да ће Град Мостар одговорит да та цеста није у њиховој надлежности, међутим као јединица локалне самоуправе може у сурадњи са министарством унутарњих послова поднијети захтјев и аплицирати, односно договорити постављање овог стационарног радара, који сад тренутно знам да у министарству унутарњих послова има. Па ево двије ургенције, да се одговори људима, односно да се одговори институцијама које су службено послале захтјев према урбанизму Града Мостара и Заводу за просторно планирање. Хвала.
ИСМАР БЕШО:
Хвала предсједниче. Ја имам два питања. Прво питање, Служби за организацију и персонал, молим вас да ми без одлагања доставите кадровску структуру упослених у Градској управи Града Мостара, која укључује сљедеће: број упослених државних службеника и број намјештеника, разврстано по градским службама, са исказаном националном структуром наведених, закључно са 31.01.2024. године, број упослених државних службеника на руководећим позицијама, те њихову националну структуру, сљедеће број лица ангажованих уговором о д‌јелу, са информацијом у којој служби су ангажовани и на којим пословима, колико дуго су ангажовани, при чему захтијевам да ми се достави и комплетна информација дали су уговори обнављани у задње двије године. Образложење. Дубоко је укоријењено мишљење, али и опћи дојам, да је у Градској управи изражен национални дисбаланс упослених, постоји индиција да су неке атрактивније службе, па и цијели градски од‌јели, ексклузивно резервисани за један народ, што је недопустиво. Градска управа на челу са градоначелником има прилику да кроз доставу горе тражених података демантује тезу о националном дисбалансу. У противном предлажем заустављање свих актуалних конкурса за пријем државних службеника и намјештеника док се не установи национална структура упослених те начини постизање баланса, а уважавајући законску обавезу поштивања националне структуре запослених по попису становништва.
Друго питање, од‌јелу за финансије и некретнине, колико је у посљедње двије године из буџета Града Мостара утрошено средстава, а на основу исплата уговора о д‌јелу, односно конкретно на лица ангажована на основу уговора о д‌јелу у градским службама и Уреду градоначелника. Према сазнањима којима располажем постоји индиција да је у Градској управи ангажовано више десетина, па и неколико стотина лица на основу уговора о д‌јелу и то на пословима које раде државни службеници који су запослени у Градској управи. Мотивисан чињеницом да је кривично д‌јело ангажовати било кога уговором о д‌јелу гд‌је имамо систематизовано радно мјесто молим вас да ми доставите тражену информацију. Хвала.
ИРМА БАРАЛИЈА:
Лијеп поздрав свима. Имам два питања. Прво ево одмах пошто видим начелника урбанизма ту, може, можда и зна, ако не зна, ако може да ми одговори. Дакле, недавно се радила ова прикључна цеста на магистрални пут М17 на подручју Горњег Залика, надам се да знате о чему се ради, моје је питање дали се накнадно планира радити неки систем одвођења тих оборинских вода са магистрале пошто оно што се тренутно дешава јесте да комплет паркинг иза зграде која је тик уз ту цесту плива и немогуће је функционисати и кретати се, возила су оно допола у блату и слично, јели план да се ради неки систем, ако није, можда ево и начелнице да се провјере одводи у непосредној близини, можда је то проблем, не знам, али у сваком случају мислим да морамо ријешити тај проблем?
Друго питање, за МО-паркинг, да ми доставе ако имају тачан број паркинг мјеста у непосредној близини Градске тржнице и дали знају дали постоје неки илегално саграђени објекти на том подручју, односно објекти који се налазе на некадашњим паркинг мјестима пошто су ме контактирали станари који добивају казне јер немају гд‌је да паркирају, а кажу да постоје нелегално изграђени објекти, ако знају за њих дали су подузели нешто да их се уклони?
То су два питања.
Прва иницијатива. У вјечитој борби за квадрат хлада и куб чистог зрака, ево начелнице овд‌је, поново покрећем иницијативу за одржавање једне годишње акције пошумљавања, вид‌јели смо недавно како д‌јеца сјајно пошумљавају са својим професорима и родитељима, уз помоћ Града Мостара, али ја мислим да то не треба бити инцидентна ситуација него треба град да преузме и да понесе бакљу и да каже „ми ћемо сваке године“, ево на примјер 22. априла је Дан планете земље. Д‌јеца су плаћала саднице, ево колегица каже, у сваком случају оно што је моја иницијатива јесте, да град стане иза такве акције, да то пређе у традицију да једном годишње сви, ево и вијећници, зашто не, заједно и са ученицима и са суграђанима идемо и да садимо, а вјероватно би било и приватних компанија које би донирале у том случају саднице и слично.
Друга иницијатива јесте према од‌јелу за друштвене д‌јелатности. Кад већ нисмо успјели купити кућу у којој су живјели Матвејевићи која се налазе у непосредној близини, па претворити ту кућу или у институт Предрага Матвејевића или у неки музеј или слично, покрећем иницијативу да се успостави или организује или покрене књижевна стипендија Града Мостара под називом Предраг Матвејевић. Мислим да су то симболична средства, то би се радило дакле о пар хиљада можда конвертибилних марака. Обично такве стипендије подразумијевају и смјештај за књижевника у току мјесец дана и неку симболичну накнаду. Мислим да би било добро не само за књижевнике који би можда писали у Мостару и о Мостару, него би и брендирали Мостар као град писца је реално хисторијски имамо и разлога за то, увијек смо имало сјајне и награђиване књижевнике и књижевнице на овим подручјима, имамо их и данас. Тако да се надам да ће бити слуха у од‌јелу за друштвене д‌јелатности, Божо можете ли климнут. Хвала.

П
Хвала вијећници Баралија. Ја више немам пријављених вијећника, има ли још неко? Молим? Ево Дејан има одговор на неко питање. Изволите.        

ДЕЈАН КВЕСИЋ, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам
Добар дан свима. Хвала на питању. Ево одговор госпођи Ирми. Што се тиче значи одводње оног дијела Мазољица и Залика ми смо свјесни тог проблема, тренутно радимо Регулацијски план Залик и ја се надам на идућој сједници да ће се он наћи у форми нацрта, а у оквиру тог регулацијског плана ће се свакако третирати и одводња. У споразуму који Град Мостар има са Цестама Федерације у оквиру реконструкције сјеверног улаза у Град Мостар у једном сегменту је обухваћено финанцирање и одводње оборинских вода из насеља Мазољице и то ће бит трајно рјешење за тај проблем.
Још једна информација, ево кроз неких 10-ак, 15-ак дана, ће се радит на имплементацији привременог рјешења сјеверног улаза у Град Мостар семафоризираним раскрижјем. Ето то је то. Хвала.

Zapisnik

2.  Усвајање записника са 39. сједнице Градског вијећа Града Мостара
Обзиром да о записнику није било  пријављених за расправу  записник са 39. сједнице Градског вијећа Града Мостара је са 22 гласа „За“ усвојен.

3. Нацрт Одлуке о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „Средишња зона реконструкција“ – Фаза ИИИ;
Уводно излагање о овој тачци Дневног реда поднио је Дејан Квесић, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам  који је нагласио да је Градско вијеће Града Мостара на сједници одржаној 27.09.2023. године, донијело одлуку о приступању изради овог регулацијског плана који је објављен у „Службеном гласнику“ број: 25/23. Према изводу из Просторног плана Општине Мостар и одлуке о провођењу истог, ово подручје се у плану намјене површина налази у зони за претежно индивидуално становање. Површина овог обухвата је 11,7 хектара, а ограничена улицама маршала Тита, браће Бркића, X Херцеговачке бригаде и ријеком Неретвом. Циљ приступања изради ових измјена и допуна регулацијског плана је био комплетирање овог простора са планираним објектима, побољшање прометног рјешења и рјешавање зелених површина уз руб ријеке Неретве. Одлуком о приступању дефинисани су носилац припреме и носилац израде.

Затим је присутне о овом плану испред Завода за просторно уређење као носиоца израде упознао в.д. директора Мирза Шаховић који је нагласио да се се ради о простору који је густо насељен,  интервенције се углавном односе на махалско становање које је дефинисано урбанистичко техничким условима.  Овим планом дефинисане су четири зоне интервенције, једна је Улица Младена Балорде, која би добила своју фасаду и ту рађене појединачне интервенције на објектима, предвиђено је да сви они објекти који могу да се надзиђавају или реконструишу  да се то уради, да би се добило фасадно платно, појединачно се ишло ту објекат по објекат. Врло битан моменат је прилаз са Царинског моста према Жељезничкој станици, односно Аутобуској станици, коју би такођер дефинисало фасадно платно,  на свим главним улицама које се налазе у обухвату. Треће фасадно платно и појединачне интервенције су на објектима дуж Улице маршала Тита, на потезу од Развитка до Аутобуске и Жељезничке станице. Четврта тачка је интервенција која не улази у ову зону махалског становања, комплекс Мусале који је под заштитом споменика, ансамбл комплетан трга Мусала, у којем нема интервенције, осим источне  фасаде, који је неуређен простор и којим би добили сточну фасаду трга Мусала. Такођер се на њему налази зона предвиђена за изградњу споменика, која није тачно дефинисано у метар, остављена је зелена површина која би могла оставити неке шире  оквире пројектовања колики би био тај споменик. Комплекс код Ватрогасног торња је детаљније рјешаван у смислу ансамбла, то је  неуређен простор, има торањ,  девастирани објекти дижу се на П + 1, ради се о тоталној реконструкција ових објеката. Ватрогасна кула која се ту налази неће се уклањат, она је из 1901. године,  један од репова урбаности града и хисторијски битан објекат јер је стара 123 године.  Око њега би се налазио јавни објекат који би могао бити музеј у служби тог ватрогасног објекта. Постојећи објекат се уклања и добивамо мали трг,  да би формирали објекат вртића,  образовни објекат и то је један простор који од Шипада до Бејрута и  Жељезничке станице, постоји јако пуно становника и објекат вртића је потребан. Формирамо мали трг и те објекте отварамо према Развитку, да би ансамбл хотела, башче могли уредити на квалитетан начин. Ради се о неком малом проширењу објекта, да би се формирала подземна гаража која је је хотелском садржају потребна. Ради де о прилазу приступне рампе са Титове улице која је неусловна и неадекватна, радило би се о прилазу у гаражу са јавне саобраћајнице, са сјеверне стране и изградњом те гараже добио би се адекватан и потребан број мјеста са хотелским садржајима. Код овог плана је битно да је уз Неретву по федералном закону о водама, стављен појас који је од 15 метара и објекти који су у том појасу а нису у катастру забиљежени, улазе у демолицију. Дефинисана је тачна линија водног добра од стране Федерације у ужем урбаном подручју Мостара, која ће се накнадно нанијети и тада ће се вид‌јети тачна линију гд‌је се то налази и који објекат захтјева  интервенцију, вјероватно ни ови објекти неће улазит у демолицију. Пола објеката који су већ изграђени и који се налазе ту преко 100 година такођер улазе у тај појас и потребно је дефинисати тачно водно добро унутар урбаног подручја Града Мостара које неће улазит у то, негд‌је имају литице, негд‌је се Неретва више шири, негд‌је је шире подручје, тако да ће се накнадно убацити линија водног добра.

Након излагања в.д. директора Завода Мирзе Шаховића, Салем Марић у својству  предсједник Одбора за урбанизам, грађење и заштиту околине је нагласио да је Одбор разматрао ову Одлуку  и заузео је став да Одлука може ићи у даљну процедуру с једним приједлогом који се односи на то да се  члан 15 Одлуке треба избацити и на тај начин би члан 16. постао члан 15. а члан 15 каже „од дана ступања на снагу ове одлуке на просторној цјелини регулационог плана не могу се обављати било какве радње које су супротне овим измјенама и допунама овог плана“. То је потребно јер већ имамо на снази регулациони план из 2012. године, то је било и у прошлим одлукама да се не ставља забрана док се ово не усвоји план. Приједлог Одбора је прихваћен и од  стране предлагача.

У раправи по овој тачци дневног реда учествовали су Адела Госто и Санел Жуљевић.
Адела Госто  се осврнула на проблем тла на којем се граде објекти у Граду Мостару, колико води рачуна о томе. Нагласила је да је потребно израдити стручни елаборат геотехнике и геомеханике, да се зна о каквој врсти тла се ради. Геотехнички и геомеханички услови су основа за израду било каквог  идејног пројекта. У најранијој фази мора се знати гд‌је се шта гради, да ли се ради о клизишту и кад се ради легализациј објеката мора се знати шта се мора направити, да ли требају неки потпорни зидови да се сачувају темељи, да не постане клизиште.
Санел Жуљевић  је нагласио да је имао разговор са неформалном групом грађана везано за овај план и они сматрају да се овај регулациони план доноси мимо Закона о принципима локалне самоуправе и уредбе Владе. Затим је истакао да ако је могуће да се у одређеном периоду у мјесној заједници која обухвата овај регулациони план стави на увид нацрт и да ту буде стручна особа која ће људима у периоду неки 2, 3 сата дневно објашњавати шта је предвиђено планом. Јавна расправа може се одржати на простору мјесне заједнице или у школи, јер људи пријете тужбама.
Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених  за расправу дао је Одлуку на усвајање.
Одлука је са 28 гласова  „За“, „Против“ нема,  „Суздржаних“ нема, усвојена

4.  Нацрт Одлуке о доношењу и провођењу Парцелног плана „Полог“;
Дејан Квесић, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам је поднио уводно излагање и том приликом истакао да је Градско вијеће Града Мостара на сједници одржаној 31.08.2023. године, донијело Одлуку о приступању изради парцелног плана „Полог“, и иста је објављена у „Службеном гласнику“ број: 23/23. Према изводу из Просторног плана Општине Мостар и одлуке о провођењу истог, објављеног у „Службеном гласнику“, број: 11/90 и измјенама и допунама Просторног плана Општине Мостар и одлуке о провођену истог, објављено у „Службеном гласнику“ број: 29/22, ова зона пренамијењена је у становање са претежно индивидуалном изградњом, у режиму грађења Р3, значи трећег степена. У складу са законом потребна је израда парцелног плана. Измјенама и допунама Просторног плана и пренамјеном овог подручја у зону индивидуалног становања усвојена је одлуку о приступању овог обухвата, укупне површине 5,14 хектара, дефинисали одлуком носиоца припреме и носиоца израде и припремили документ у форми нацрта. У складу са Уредбом о јединственој методологији након усвајања нацрта, обавити ће се јавни увид  у докумет и одржати јавна расправа у складу са програму укључења јавности, сагледати све примједбе и сугестије и документ припремити у форми приједлога и упутити на Градско вијеће.

Мирза Шаховић в.д., директор Завода за просторно уређење Града Мостара, се прије изагања о нацрту Одлуке о доношењу и провођењу Парцелног плана „Полог“ осврнуо на излагање Аделе Госто и Ирме Баралије а везано за питања која су постављена а тичу се геомеханике и подручја гд‌је то треба. Том приликом је нагласио да је у  фази израда регулационог плана Залик, на који се надовезује Регулациони план Мазољице, у преговорима се са Водоводом који треба да уради свој дио посла посебно на подручју Горњег Залика, изнад магистрале, на који се надовезује регулациони план, водовод не ради оборинске воде. Да би се регулациони план урадио како треба потребно је направити предуслове.
На том подручју апсолутно је потребно да Град донесе одлуку да се уради пројекат геомеханике, да се зна какво је тло, како се шљунак слијева на магистралу, требају ли одводни канали, требају ли  ту подзиде, неке дијафрагме и  регулациони план ће се на то надовезат. Прије рата на том подручју су се садили борови, не само ради зазелењавња, него због тога што борови имају јако дубоке коријене,они спрјечавају ерозију тла на том подручју. Основни  проблем је рјешење комплетног тог подручја изнад магистрале је у инфраструктури,  оно што ће се урадити, што ће показат пројекат геомеханике и оно што ће урадит Водовод и канализација, на шта се може надовезати, заштита тог подручја и у регулационим плановима који ће се тачно дефинисати канали или простор за пошумљавање. Саобраћај је ту кључан, поред излаза из Мостара, потребно је увезат Горњи и Доњи Залик, направити једно саобраћајно и инфраструктурно рјешење.

Везано за  Парцелни плана „Полог“, ту је основна ствар терен који је у јако великом нагибу и  саобраћајна повезаност тог обухвата, односно простора гд‌је би се радила индивидуална градња, са цестом кроз Полог, односно Мостар-Широки Бријег. Урађена је реконструкција те улице, прилаза, и формиране су на основу пада терена је неколико тераса и  интерне саобраћајнице с којима би се прилазило фактички парцелама с горње стране. Све су парцеле којих је преко  40  формиране  да имају квадратуру од 750 до 850 квадрата. Једна или двије парцеле су мање и веће од ове квадратуре и њих је диктирао  терен и то је нормалан стандард. Сви објекти су 10x12, дакле 120 квадрата у основи, са 3 етаже. Кад план буде у приједлогу дефинисат ће се тачне грађевинске линије и регулационе линије, односно приступи парцелама. Битно је истаћи да се овд‌је ради о каскадном терену, на којем би се од 3, 4 терасе формирали стамбени објекти.

Послије излагања Дејана Квесића и Мирзе Шаховића отворена је расправа о овој тачки дневног реда. У расправи су учествовали Марко Новак, Мирза Шаховић и Славен Беванда.

Марко Новак је у свом излагању истакао да је ово добар примјер како би се требали радити и у осталим дијеловима Града Мостара и како би ово требала бити једна од потицајних мјера и за младе да им се омогући куповина некретнине, односно земљишта гд‌је могу градити своју кућу по неким нормалним цијенама, а притом да су папири од те земље јасни и чисти. Замолио је ако је могуће, с обзиром да ће бити организирана јавна расправа на ову тему, а да је већина мјештана насеља Полог заинтересована за ово подручје, ако је могуће да  се та једна или  једина јавну расправу организује у основној школи у Пологу, како би на тај начин сви  мјештани били укључени и присутни на самој јавној расправи, како би касније избјегли евентуалне нејасноће..Друга ствар, да се избаци барем један овај међупут и на тај начин добије још једну додатну површина и квадратура с обзиром да се ради о приградском насељу, значи не радимо градска насеља, не радимо зграде, градимо приградско насеље гд‌је се праве породичне куће. Затим је предлажио да парцеле гд‌је је могуће буду око 1.000, 1.200, 1.500 квадрата, а не овако како је предложено 700 квадрата, јер сматра да је то  у приградском насељу мало и истакао да би то требала да два поља прва лијево остану овако по 800 квадрата, али  десно да буду мало већих квадратура.
Мирза Шаховић в.д. директора Завода за просторно уређење Града Мостара је нагласио да  придруживање по овом правцу се могу придруживат парцеле ако је потребно дакле да буду веће, међутим овај попречни правац велик је пад терена и ове 3 саобраћајнице које су формиране, формиране су управо ради пада терена. Ако се једна избаци бит ће превелик пад, отићи ће на преко 7, 8 метара дакле једно изнад другог, тако да је каскадно.
Славен Беванда је нагласио да све ово што се ради ови  парцелни планови,  ради се уређење  и квалитетно уређење и становање у будућности у приградским насељима и слободним зонама указао је на проблем статусу земљишта. Немамо земљишнокњижне изватке уз овај план, завод у овоме тренутку или служба била је дужна имати. Ако се ово води као ерар или општенародна имовина потребно је да отворимо питање која су то земљишта Града Мостара, јер  сматрам да све оно што је просторним плановима било предвиђено као зона становања а водило се као општенародна имовина и ерар по ваљаним законима који су били и прије рата, имовина којом је располагала тада Скупштина Општине Мостар, односно грађевинским земљиштем по закону о грађевинском земљишту била носилац располагања тадашња Скупштина Општине Мостар која је те парцеле дод‌јељивала, односно продавала путем лицитације. Потребно је код ових ствари отворити ово питање да се не дође у ситуацију урадимо парцелни план,  почнемо расписиват, за поједине локације лицитацију, а имовинска служба постави питање власништва, односно јавни правобранилац, било наш, било државни. То питање се мора јер се доноси регулацијски план и за Мазољице,  ту је проблем и легализације, а земљиште је истог статуса.
Марко Новак је реплицирао Славену Беванди и нагласио да јавност не треба да буде забринута за овај парцелни план, и нагласио да је он иницијатор ове израде и стављања овога у просторни план. Град има право располагања градским грађевинским земљиштем. Зато се и ишло у измјене у просторном плану и ово је унутар Просторног плана Града Мостара. Дефинисано је као градско грађевинско земљиште и као такво има град с њим право располагат и изузима се из одлуке о забрани располагања државном имовином, односно већ постоје судски преседани како се може укњижити град, односно како град ово земљиште и земљу може продават и дод‌јељиват другим лицима.
Савен Беванда је у реплици Марку Новаку истакао да имамо овд‌је предмета који су  долазили и који су били од наше имовинске службе, односно појединих службеника, предложени за одбијање, а ја се исто слажем да тамо гд‌је је градско грађевинско земљиште да с њим располаже град или остало грађевинско земљиште које се налази у подручним зонама да с њим располаже и треба располагат јединица локалне самоуправе, али ми имамо проблем или ћемо можда имат проблем са грунтовницом, о којем нико не разумије, а ја бих ако имају ту неко писмено правно мишљење, господине Новак ако га ви имате од некога, поготово од уреда ОХР-а, ја бих био сретан да га погледам.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао је Одлуку на усвајање.
Одлука је са 28 гласова  „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, усвојена.

5.  Одлука о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана за подручје између партизанског гробља и Улице краља Петра Крешимира ИВ;

Дејан Квесић савјетник градоначелника Града Мостара истакао је да су границе обухвата овог плана дефинисане у графичком прилогу ове одлуке. Задње измјене на овом обухвату су рађене 2012. године. Овом одлуком је дефинисан носилац израде Службу за урбанистичко планирање и носилац израде Завод за просторно уређење. У складу са својим задацима имају  обавезу да сниме терен, ураде пројектни задатак, припреме документ у форми нацрта, одрже јавни увид и јавну расправу и припреме документ у форми приједлога. Рок за израду ове одлуке повећана је на 6 мјесеци за све три одлуке, јер сматрамо да би 3 мјесеца била преамбициозна. Законски основ за ову одлуку је Закон о просторном уређењу ХНК-а, „Службене новине“ број: 4/04,  и Уредба о јединственој методологији за израду докумената просторно-планске документације Владе Ф БиХ.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било пријављених за расправу дао је Одлуку на усвајање.
Одлука је са 30 гласова  „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“, нема усвојена.

7.  Одлука о приступању изради Регулационог плана „Виховићи;
Дејан Квесић, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам је нагласио да овом одлуком приступа изради Регулационог плана „Виховићи“. Регулациони план се доноси на раздобље од 5 година од дана усвајања, границе обухвата дефинисане су графичким прилогом и износе укупно 21,15 хектара. Рок за израду овог регулациног плана је 6 мјесеци. Одлуком су дефинисани носиоци израде и носиоци припреме. Правни основ је  Закон о просторном уређења ХНК-а, „Службене новине ХНК-а“ број: 4/04 и Уредба о јединственој методологији за израду докумената просторно-планског уређења. Разлог доношења ове одлуке је тај што је Просторним планом Општине Мостар број: 11/90 и измјенама број: 7/09 наведен обухват и утврђен режим градње И степена и ту постоји постоје обавезе израде регулациног плана. У овом обухвату у протеклих неколико година има више иницијатива за измјену и израду регулационог плана и дефинисање овог простора, што се тиче и саобраћајног аспекта и аспекта очувања.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било пријављених за расправу дао је Одлуку на усвајање.
Одлука је са 30 гласова  „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“, нема усвојена.

8.  Одлука о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана за подручје насеља Мазољице;
Дејан Квесић, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам поднио је уводно излагање о овом плану. Регулациони план се доноси на период од 5 година, границе обухвата су дефинисане у графичком прилогу, рок за израду овог плана је 6 мјесеци. Носилац израде је Завод за просторно уређење града Мостара,  а носилац припреме је Служба за урбанистичко планирање у Од‌јелу за урбанизам Града Мостара. Законска основа за  Закон о просторном уређења и Уредба о јединственој методологији. Просторним планом Опћине Мостар, број: 11/90 и 7/09 је за наведени обухват утврђен режим градње првог степена те према намјени површина ова зона се налази у зони за претежно индивидуалну изградњу, гд‌је постоји обавеза израде регулационог плана. Разлог за доношење ове одлуке, план који се мијења донесен је прије више од 20 година, а постоје извјесне интервенције у простору које је потребно на неки начин дефинисати кроз израду новог регулационог плана односно кроз измјене постојећег регулационог плана.

У расправи по овој тачки дневног реда учествовали су Салем Марић, Анел Кљако, Дејан Квесић и Мирза Шаховић.

Салем Марић  у својству предсједника Одбора за урбанизам, грађење заштиту околине је истакао да је Одбор разматрао ову Одлуку и сматра да одлука може ићи на усвајање.
Анел Кљако  у својству предсједника Одбора за економски развој је нагласио да је Одбор разматрао ову тачку и предлаже закључак, којим се задужује Град да изради план геомеханике за ово подручје. Генерално став Одбора за економски развој да се на свим подручјима гд‌је постоји опасност од клизишта или постоји потреба да се изради план геомеханике да се то и уради.
Дејан Квесић, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам је одговорио да су у Буџету Града Мостара за 2024. годину планирана средства за израду геомеханичких елабората и свакако се планира то урадити.
Мирза Шаховић, в.д. директор Завода за просторно уређење Града Мостара је истакао да су источне границе плана, су границе урбаног подручја које се дефинишу просторним планом, дакле просторни план би дефинисао, а кад би се нови просторни план радио могао би дефинисати и проширит урбано подручје. Оно су границе урбаног подручја које ми не можемо на овом нивоу  помјерат, оно регулациони иде до граница урбаног подручја и то је дотле, с тим да би требало зауставит ту изградњу пошто ће ићи источно куће до унедоглед, тако да би требало то урбанизирати и повућ једном линију са пошумљавањем и нема даљње градње.  
Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао Одлуку на усвајање
Одлука је са 30 гласова  „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“, нема, усвојена.


6.    Одлука о приступању изради измјена и допуна плана управљања (Менаџмент плана) за подручје Старог града око Старог моста у Мостару, уписаног на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а;
Харис Наздраић се у свом излагању осврнуо на  Одлуку о приступању изради измјена и допуна плана управљања (Менаџмент плана) за подручје Старог града око Старог моста у Мостару, уписаног на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а.  26. јуна 2019. године донесена Одлука о проглашењу националног споменика хисторијског урбаног крајолика Града Мостара и у тој одлуци су наведене двије најзначајније и најбитније ствари за стару језгру а то је доношење регулационог плана, који је истекао 2017. године. Град мора стално вршити притисак према законодавцу, односно нивоу Ф БиХ-а, да се тај план коначно усвоји и друга веома важна ствар је план управљања који треба да се донесе. Одлука прецизира да је 12 мјесеци рок за израду плана управљања, али то не смије да буде изговор да се другачије и боље не односимо према Старом граду и овом цијелом подручју. Мора се ријешити куповина возила за купљење комуналног отпада из посебних канти код угоститеља и сувенирница, то је наведено у Одлуци о проглашењу националног споменика, значи на подручју Старога града не могу бити контејнери на њиховим улазима, мора се посебна врста комуналне активности организовати. Чишћење Радобоље цијелим током, а посебно у дијелу Старог града гд‌је Радобоља протиче испод тераса угоститељских објеката, поправак напукнућа на калдрми, ревитализација освјетљења Старог моста, што је процес који је започет, имплементација средстава за пројект освјетљења платоа новом расвјетом, зеленилом, уређењем каскада и постављањем новог урбаног мобилијара, то је такођер предвиђено пројектом за ову годину, размишљање о наплати преласка преко Старог моста и јачања садржаја у Старом граду, увођење реда и правила у начин презентације и постављања производа у Старој језгри јер често у љетној сезони се не може проћи од штандова, избачених платформи, фрижидера, шкриња и осталог. У овој одлуци постоји посебни критериј како пословни простори могу презентирати своје производе и забрањено је качење роба и производа на тендама, излагање изван оквира сталака и витрина. Посебна пажња мора се посветити одржавању камених дијелова Старог града, растиња, вегетације, те обала Радобоље и Неретве. Одржавање и реконструкција одводних решетки и сливника, уређење фасада, пројектом уредити мјесто за рекламе, паное и климе. У одлуку о проглашењу националног споменика наводи се да рушевни објекти морају бити заштићени мрежом и паноима у којима се осликава каква је била грађевина раније или прије, значи рушевине се морају стално чистити од отпадака и вегетације.
Адела Госто је нагласила да је једним дијелом и иницијатор овог плана управљања и да  задњих  10 мјесеци одржавани су састанци са УНЕСЦО-ом при изради овог плана управљања Старим градом. Овај план управљања треба прије свега да унифицира изглед старе градске језгре. То мора бити једнообразно, односно мора бити унифицирано. Пловидбени пут ријеке Неретве се мора одредити, да се зна куда то чамци могу  да управљају, који је то број чамаца, а наравно да ће о томе све струка да каже. Одлука је добра и требала би до краја ове године бити и завршена. Наплата преласка преко Старог моста није могућа јер је то ускраћивање људских права, то нису зидине неке које ви можете или не можете посјетит, ви морате прећ преко Старог моста, тако да не можете наплаћивати пут преко којег морате прећи.
Агенција за Стари град требала је боље да ради, овд‌је се ради о плану који је већ постојао и који је истекао давно и гд‌је су се исказали неки нови моменти које нисмо имали, а јако су потребни за садашње разговоре са Агенцијом Стари град, са Туристичком заједницом Града Мостара, са УНЕСЦО-м. Појавили су се нови моменти о којима се раније није водило рачуна и то је сада  измјена и допуна онога, база ће бити стари план.
Иван Зеленика  је истакао да се не треба чекати менаџмент плана управљања Старим градом кад има Агенцију Стари град која је основана да ради  управо оно све што је раније набројано. Сад је само питање је ли она то радила и хоће ли да ради. Агенција има поприлично велика средства у Буџету Града Мостара која се њима дотирају, односно којим они управљају. Кад се говори о кантама и свим осталим стварима, поправљане калдрме, дрвенарије и свега што треба радити на годишњем нивоу и превентивно д‌јеловати да се тај простор додатно не девастира је  била обавеза Агенције Стари град.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао  Одлуку на усвајање.
Одлука је са 30 гласова  „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, усвојена.

9.  Одлука о измјенама Одлуке о начину кориштења и висини накнаде за узурпиране јавне површине на којима су изграђени или постављени објекти без правоснажног одобрења;
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара је поднијела уводно излагање и истакла да Одлука о начину кориштења и висини накнаде за узурпиране јавне површине на којима су изграђени или постављени објекти без правомоћног одобрења за грађење је донесена и прошле године. Обзиром да на подручју Града Мостара постоји добар дио објеката који још нису успјели ријешити свој правни статус, односно легализовати такве објекте, указала се потреба да се измјени оваква одлука, измјена ове одлуке се првенствено односи на рок на који се доноси, значи од 01.01. до 31.12.2024. године. Што се тиче основне одлуке у њој су били обухваћени само угоститељи, и указала се потреба да се њом обухвате сва привредна друштва, односно привредници који обављају било коју врсту д‌јелатности. Чланом 7. ставом 3 ове одлуке, прописана је сама процедура на који начин бесправни градитељ или корисник пословног простора у којима се обављају д‌јелатности подноси захтјев Од‌јелу за урбанизам и грађење да би добио рјешење о узурпацији. На основу тога рјешења подноси захтјев надлежном Од‌јелу за привреду, комуналне и инспекцијске послове да му се може одобрити обављање било које врсте д‌јелатности у таквом пословном објекту.

Антонио Зеленика у својству замјеника предсједника Одбора за урбанизам, грађење и заштиту околине је истакао, да је  Одбор разматрао ову одлуку и сагледане су примједбе које постоје од грађана, и корисника простора, као број поднесених захтјева за легализацију, број ријешених, одбијених, обустављених поступака  у надлежним Од‌јелима које су добили од надлежних Од‌јела.
Затим је прочитао приједлог Одбора а везано за члан 3. Одлуке а то је да се „убацује“ дио који гласи „а на основу урбанистичко-техничких услова и мишљења којима је потврђено да се објекат може легализовати издатих од од‌јела за урбанизам и грађење, те потврде од од‌јела за финансије и некретнине да је у поступку рјешавање имовинско-правних односа“.

Предсједник Градског вијећа је нагласио да се на сједници Одбора за урбанизам, грађење и заштиту околине предлагач прихватио овај  приједлог Одбора и он је сатавни дио Одлуке.
Одлука је 32 гласа „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, усвојена.

10.  Одлука о провођењу Просторног плана у програничким насељима и насељима изграђеним за припаднике борачке категорије становништва на подручју Града Мостара;
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара испред предлагача везано за Одлуке о провођењу Просторног плана у програничким насељима и насељима изграђеним за припаднике борачке категорије становништва на подручју Града Мостара, у образложењу  одлуке је наведено на шта се односи и  због којих разлога се предлаже доношење исте. Бивше опћине Града Мостара су доносиле регулационе планове и планове парцелизације за насеља која су наведена у члану 1. одлуке и на основу истих су се дод‌јељивала земљишта без накнаде, као и ослобађање ренте, а све у складу са урбанистичко-техничким условима. Да се не би доносили посебни регулациони планови за сва ова подручја која су наведена у члану 1. одлуке, закључено је да би било најбоље да се за овакве објекте иде са примјеном просторног плана у насељима и да се примјењује режим градње који је одређен просторним планом.  У члану 3. саме одлуке наведено је да ће се за грађевине и објекте приликом обрачуна ренте признати остварена права по рјешењима којима је стечено право кориштења на грађевинско земљиште од стране бивших опћина и којима су утврђени услови уређења простора, односно урбанистичка сагласност за изградњу насеља за смјештај особа. Доношењем овакве одлуке би  ријешили статус свих људи који користе овакве објекте.

У расправи по овој тачци дневног реда учествовали су Салем Марић, Ибрахим Хуснић, Славен Бавенда, Дамир Шуњић, Анел Кљако, Кажимир Милићевић и Тихомир Сесар

Салем Марић у својству предсједника Одбора за урбанизам, грађење и заштиту околине нагласио да је Одбор разматрао Одлуку и закључио да се  члану 1. иза „Врапчићи“ додају „Криж-Драчевице“.
Ибрахим  Хуснић, предсједник Комисије за посебне категорије становништва је истакао да је  Комисија  за посебне категорије становништва разматрала одлуку. Међутим увид‌јело се да недостају неки локалитети који су у истом рангу као и набројани, да на терену има и појединачних рјешења који су издати у том периоду. На основу тога Комисија је донијела Закључак, који гласи, „У Одлуци о провођењу Просторног плана у програничким насељима и насељима изграђеним за припаднике борачке категорије становништва на подручју Града Мостара, у члану 1. иза ријечи „Врапчићи“ брише се тачка и додаје сљедеће „и остали локалитет и насеља на којима су остварена права по решењима којима је стечено право кориштења на грађевинском земљишту ради изградње објеката на основу аката којима су утврђени услови уређења простора и урбанистичка сагласност за изградњу насеља за смјештај особа из категорије наведене популације“.
Славен  Беванда је предложио да се назив насеља Буна ново насеље брише „ново насеље“ и остане само насељено мјесто Буна јер на Буни није додијељивано само у новом насељу, , него је додијељивано и у дијелу старог насеља дио парцела.
Дамир  Шунић је поставио питање, које се односило на ново насеље у Раштанима, јер у одлуци стоји да ће се приликом разматрања захтјева о урбанистичко-техничким условима а људи у новом насељу Раштани 1998. године, су добили колективно рјешење о дод‌јели земљишта и нису никад добили никакве урбанистичко-техничке услове и никакав други документ немају,  да ли ће ова одлука бит проводива за овај случај и на који ће се начин ријешити њихов проблем?
Анел Кљако је нагласио да  амандман који је предложио одбор за борачка питања свеобухватан и уопште не треба да се набрајају ова насеља кад је овај амандман обухватио све .
Кажимир Милићевић је истакао да се слаже са  амандманом Комисије за посебне категорије становништва као и приједлогом Славена Беванде за Буну.
Тихомир Сесар испред Од‌јела за урбаниза и грађење је истакао да се „Буна ново насеље“ бришу ријечи „ново насеље“, остаје само Буна, а везано за  питање Дамира Шуњића а које се односи на ново насеље у Раштанима, тим људима признати ће сва стечена права која имају и Рјешења која постоје,
Предсједник Градског вијећа Салем Марић дао је Одлуку с амандманима који су прихваћени од стране предлагача а то је да се Буна ново насеље брише „ново насеље“и  да стоји само Буна, затим иза „Врапчића“ додају „Криж-Драчевице“ и  амандман Комисије за посебне категорије становништва на усвајање.
 
Одлука је са 30 гласова „За“, „Против“ нема,  „Суздржаних“ нема, усвојена.

11.  Одлука о привременим рјешењима о одобрењима за рад угоститељских објеката;
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара је у свом излагању испред предлагача нагласила се ради о приједлогу Одлуке о привременим рјешењима и одобрењима за рад угоститељских објеката. Она се доноси из разлога што Од‌јел за привреду, комуналне и инспекцијске послове има великих проблема везано са захтјевима странака који су своје објекте изградили на приватном земљишту, односно нису на узурпираним јавним површинама већ земљишту које је у њиховом власништву, међутим нису средили статус таквог објекта, значи нису исходовали употребну дозволу, из тог разлога овакви захтјеви стоје. Што се тиче одлуке она је надлежност градског вијећа, обзиром да члан 72. Закона о угоститељској д‌јелатности предвиђа само усаглашавање пословања по истеку привременог рјешења и  припремљена је таква одлуку да бисмо ријешили све ове захтјеве који се налазе у од‌јелу. Не би било лоше да се Градско вијеће изјасни о оваквим захтјевима, односно статусу оваквих објеката, знамо да ово не може ићи бесконачно или да се донесе неки закључак у овоме правцу колико ова привремена одобрења, мада је овд‌је речено да она вриједе значи 12 мјесеци од дана издавања рјешења. Потребан је прелазни период да би се људе могло упознати везано за статус њихових објеката да их они морају рјешават. Поента је у томе јер Закон о угоститељској д‌јелатности на подручју кантона каже да сваки пословни простор без обзира по којем основу се издаје мора имати употребну дозволу.
У расправи по овој тачки дневног реда учествовали су Салем Марић, Ибрахим Хуснић, Амира Трбоња начелница Од‌јела за привреду, комуналне и инспекцијске послове, Марко Новак, Бошка Ћавар, Дамир Шуњић, Адела Госто, Иван Зеленика, Славен Беванда, Адем Мацић, Радмила Комадина.
Салем Марић у својству предсједника Одбора за урбанизам, грађење и заштиту околине је нагласио да је Одбор разматрао Одлуку и закључио је да ова одлука не треба да се односи само на угоститељске објекте јер је то дискриминација већ и на остале привредне објекте и  самим тим се мијења и назив одлуке и у члановима гд‌је се  спомиње. Приједлог је прихваћен и од предлагача.
Ибрахим Хуснић је у свом излагању навео да је и раније на сједницама Градског вијећа предлагао да се крене у рјешавање овога проблема и покрене процедуру да једногодишње употребне дозволе неће важит, а да то се најави прије на годину дана заинтересованим странама. Легализација не иде из разлога што њима погодује та једногодишња употребна дозвола, тако да и немају амбиција да легализују објекте који су на црно и који служе само њима.
Амира Трбоња, начелница Од‌јела за привреду, комуналне и инспекцијске послове је казала да интенција ове одлуке није била само за објекте који нису легализовани, а који су направљени на приватном земљишту јер поред тих објеката имамо поступке  гд‌је је већ покренут поступак легализације, у фази су добивања грађевинске дозволе, затим постоје поступци гд‌је је оставинска расправа покренута на тим објектима, а имају чак и укњижени објекти у земљишно-књижном уреду Опћинског суда у Мостару. Значи постоји низ разних ситуација које се не односе само на легализацију, већина ових објеката односе се на ова два примјера.
Марко Новак затражио појашњење члана 2. ове одлуке јер сматра да је исти сувишан,  читајућ га као да се отвара могућност да им продужавамо рад у објектима који немају чисте папире односно исти су нелегални.
Амира Трбоња, начелница Од‌јела за привреду, комуналне и инспекцијске послове је истакла да ако се доноси одлука не може се стављати у неравноправан положај дали неко отвара или већ је отворио угоститељски објекат. На вијећу је коначна одлука и из тог разлога је и предложен овакав члан. Члан 2. односи се на случај ако је покренут поступак оставинске расправе,  човјек има  и употребну дозволу и уписан је у земљишно-књижни извадак и не може остварити и добити рјешење у надлежном од‌јелу, односно служби за привреду, из тог разлога овај члан 2.
Бошка Ћавар је поставила питања колико година чекају људи и колико година се могу продуживат употребне дозволе, зашто се не легализују ти објекти, какви су то проблеми? Има ли нека статистику колико година се продужавају рјешења за такве објекте?
Амира Трбоња, начелница Од‌јела за привреду, комуналне и инспекцијске послове је одговорила да не зна  напамет, ти подаци се налазе у Од‌јелу гд‌је се могу и добити.
Дамир Шуњић је нагласио да се треба брисати члан 2. јер на овај начин никад се неће увест ред. Такође  би у одлуци требало да стоји да се уз захтјев приложи и извод из регулационог плана или урбанистичко-технички услови којима се може доказат да ће се тај објекат легализовати и само на тај начин му се може одобрит.
Адела Госто је истакла да ће се радити о дискриминацији и да ће бити проблема имат ћемо тужбе.  Не може се правити дискриминацију, некоме дозвољавати, некоме не дозвољавати. Ово на годину дана људима дајемо рјешење, након годину дана ако постоје неке малверзације  неће се  продужити, али не може се укидати  да некоме се даје дозвола, другима не. Затим је нагласила да се ова одлука доноси и иде се у сусрет оним нелегалним, зато што Одлука о легализацији не функционише. Мора се радити измјена и допуна одлуке о легализацији. Она је неискористива,  доводимо дакле људе у ову пат позицију, дакле ми смо криви, прво просторни план.
Иван Зеленика је у свом излагању нагласио да и ово сад што се издаје привремено на годину дана за постојеће објекте и постојеће обрте који се налазе у нелегалним објектима треба издат са неким роком, ако желимо спријечити да имамо у сљедећих годину дана или сљедеће 2 или 3 године нових оваквих ситуација. Чланом 2. значи онемогућити додатно отварање обрта и издавање дозвола у нелегалним објектима, ако желимо овај проблем сасјећи у коријену.
Славен Беванда је указао на то да Вијеће већ годинама излази у сусрет нелегалним градитељима, то већ траје годинама, кроз доношење одлука о легализацији ево и до сада годинама продужили људима да то могу урадити. Разумно рјешење да оне особе које су у фази и поступку легализације да им се продужи и то категоријама које нису урбана површина и да не дајемо могућност да уводимо нове категорије у идућим годинама чланом 2.  Када читамо овај први дио, гд‌је стоји „угоститељи који су имали издата привремена рјешења о одобрењу за рад и који нису исходили употребну дозволу, те нису у категорији узурпиране јавне површине, могу поднијети захтјев за наставак рада, за издавање привременог рјешења са роком важења од 12 мјесеци од дана доношења рјешења“, додао  бих сад овд‌је само зарез „под условом да уз подношење захтјева доставе доказ да су поднијели захтјев за легализацију“. Зачи не може неко не имат поступак легализације а ми чекамо његову употребну дозволу. Подржао је пријелог Дамира Шуњића, из разлога што се може десити да планом ту није предвиђена легализација, да је објекат предвиђен за демолицију.
Ирма Баралија  поставила питање зашто се не би  дао и једнима и другима разуман рок, ако нам је циљ да се ради нека уђу нека раде, али да им дамо рок, хоће ли бити година дана, али да не могу након те године поново на привремено рјешење још годину дана, него им дати неки рок.
Адем Мацић је нагласио да се код расправе о овој Одлуци прича о неким роковима од годину дана, али шта ако је човјек привредник поднио захтјев за легализацију прије 2, 3 године или више година. Коректно је да буде годину дана, али је онда и коректно да службе кажу да ће то завршит. Постоје људи који хоће да буду са употребном дозволом, стално се прича да приватници и привредници да они хоће да се извлаче, значи имамо ли у градској администрацији те проблеме, имамо да људи „гањају“ папире по 3, 4 године. Мора се наћи нека средину, ако ћемо ограничават годину дана онда морају и градске службе да дају људима за пола године одговор па онда неће бити избјегавања.

Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара је истакла да ови што постављају питања зашто нису легализовани објекти засигурно не амнестира све оне који  колико година од рата и остало нису успјели у већем броју средити статус својих објеката. Задњи пропис о легализацији који је кантон донио, је важио до 01.07.2007. године,  сви захтјеви који су тада били поднесени  рјешавали су се годинама од стране надлежног од‌јела и мислим да и сада има таквих захтјева који нису ријешени, то је главни проблем. Одлука о легализацији је донесена 2021. године. Тихо Сесар је дао један показатељ везано за примјену одлуке о легализацији, везано за број захтјева који су поднесени, колико је ријешено таквих захтјева и која је проблематика што се тиче рјешавања самих захтјева, гд‌је је таксативно навео шта је проблем. Врло брзо би требали имати на сједници Градског вијећа  изјашњење надлежног од‌јела о примјени ове одлуке и који су заиста проблеми што се већи број захтјева није могао ријешити. Из ове расправе видљиво је да би члан 2. требало брисати. Сазрело је вријеме  да се ријеше статуси оваквих објеката, ово не може ићи у недоглед, али ево покушали смо на неки начин ријешити  и ове захтјеве који се налазе у од‌јелу. Предлагач прихвата  ваш приједлог  да се  брише члан 2.

Послије расправе предсједник Градског вијећа је дао на усвајање Одлуку, са измјенама које су тражене током расправе а што је прихватио предлагач, то је брисање члана 2. и мијењања назива одлуке да буде привредних, умјесто угоститељских и гд‌је се год налази ријеч угоститељских треба да пише привредних објеката.

Одлука је са 20 гласова  „За“, „Против“ нема и 5 „Суздржаних“ усвојена.

12.  Одлука о измјенама и допунама Одлуке о привременом кориштењу јавних површина;
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара је истакла да је сврха доношења ове Одлуке о измјенама и допунама Одлуке о привременом кориштењу јавних површина та што је надлежна служба за инспекцијске послове имала доста проблема у примјени ове одлуке везано за отворене баште. Што се тиче отворених башта уз њих имамо различите врсте пратећих садржаја, као што је привремени шанк, жардињере, саксије, сунцобрани, расхладни уређаји и слична опрема. Измјеном ове одлуке желимо то да  прецизирамо да би инспекторима у надзору кад раде вид‌јели да је обухваћен и овај садржај.
Рока важења је од 01.01. до 31.12.2024. године и члан 3. што се тиче саме основне одлуке да је забрањено на уређеним зеленим површинама, ту је искориштен онај дио просторно-планске документације гд‌је су зоне предвиђене тим документима предвиђене за спорт и рекреацију да се само изузетно може дозволити обављање на њима ако се ради о неким градским манифестацијама, али изузетно и гд‌је ће се конкретно сваки случај цијенити.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било пријављених за расправу, а Одбори и комисије које су је разматрале немају примједби и приједлога,  дао је Одлуку на усвајање.
Одлука је 30 гласова  „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, усвојена,

13.  Одлука о субвенционирању смјештаја д‌јеце у приватне предшколске установе на подручју Града Мостара за педагошку 2023/2024. годину;
Марио Кордић, градоначелник Града Мостара је поднио уводно излагање и нагласио да анализирајући друге локалне заједнице у периоду припремања ове одлуке се види  прилично неуравнотежена пракса кад је у питању предшколски одгој, Све локалне заједнице, имају свој начин на који су регулисале ову проблематику и нисмо нашли нити једну одлуку која је обухватила свеобухватно ову цијелу тематику и адекватно се побринула да то буде један добар начин увезивања јавног и приватног сектора. Приликом израде ове одлуке првенствено се водило мисао, а то је да се изједначи ниво услуге предшколског одгоја у приватном сектору и у државном, односно градским вртићима. Да би уопште неко приступио Буџету Града Мостара на начин како смо то предвид‌јели да га субвенционирамо јавним новцем, имали смо потребу, а и обавезу, да изједначимо квалитету услуге у једном и у другом случају.
Анализирајући цијелу ову проблематику дошли смо до сазнања преко извјештаја надлежног од‌јела да цијена приватних вртића се креће од 220 до 360 КМ тренутачно, а цијена коштања д‌јетета у градском вртићу је преко 400 КМ. Јасно  се да закључити да се не може никако радити о истом нивоу услуге, а и разговарајући са корисницима вртића, односно с њиховим родитељима,  дошло се до сазнања да је услуга у приватним вртићима поприлично шаролика и врло нетранспарентна, односно нејасно је шта који вртић за извјесну цијену нуди. Постоје и законске норме које дефинишу ову област, закон о предшколском одгоју нашег Кантона предвиђа извјесне стандарде које требају вртићи испоштовати и то је случај у градским вртићима Града Мостара, па смо се руководили да то буде минимум услуге и законска је обавеза како би уопће пустили приватни сектор да буде дио предшколског одгоја заједно са градским вртићима. Постојала је дилема, да ли оваквом једном одлуком спрјечавамо неку додатну услугу, односно да ли приватни сектор, „гушимо“ у њиховим креативностима и свему осталом ако им задамо неку цијену која је максималан ниво услуге. Међутим овим се дефинира минималан ниво услуге да би се партиципирало у субвенцији Града Мостара, а наравно да приватним вртићима остаје могућност да нуде и додатне пакете услуга, које на концу конца не видим зашто не би могли и државни, односно градски вртићи нудити, уз наравно наплаћивање те додатне услуге и да буде родитељима на вољу дато да ли ће такву једну услугу користити и додатно платити. Одлука је добро конципирана, пуно се радило на њој, све ситуације смо предвид‌јели, појавило се у медијском дискурсу и једна теза да је премало новца остављено за ову мјеру, ја лично бих волио да је  тако јер би то значило да сви приватни вртићи овај час испуњавају све услове, тако да би сва д‌јеца имала једнак ниво услуге као и у градским вртићима, а град ће наћи могућност, да у Буџету Града Мостара  такву једну услугу плати.  Бојим се да да ће врло мали дио приватних вртића у овом моменту задовољити стандарде које би требали задовољити, сходно томе идеја је да корак по корак и уз ову субвенцију мотивирамо додатно вртиће да се у што краћем року примакну стандардима законом прописаним и стандардима које имамо у градским вртићима.
Божо Ћорић, начелник Од‌јела за друштвене д‌јелатности је у свом обраћању образложио је члан по члан који се мијења и разлоге због чега је то урађено.
Затим је нагласио да се Одлука односи за педагошку 2023./, 2024. годину, идеално би било да се крене од 01.04. она вриједи до 8. мјесеца. Средстава има довољно да се исплати што је планирано.

У расправи по овој тачки дневног реда учествали су Мирза Дрежњак предсједник Одбора за друштвене д‌јелатности,  Силвио Бубало, Адела Госто, Ирма Баралија, Марио Кордић градоначелник Града Мостара, Кажимир Милићевић и Марко Новак.

Мирза Дрежњак, испред Одбор за друштвене д‌јелатности нагласио да је Одбор за друштвене д‌јелатности разматрао ову одлуку док је била  и у нацрту и сада у приједлогу и Град Мостар има право, односно законски основ да донесе овакву једну одлуку.
Затим је као вијећник наставио са излагањем и нагласио да не зна да ли ће Град Мостар имати снаге да финансијски настави ако свих 500.000 КМ предвиђених у Буџету усмјеримо само на овај 4., 5., 6.,7. и 8. мјесец финансирање, односно субвенције, дали ћемо моћи да наставимо ту праксу.
У тачки 5 у члану 5, који се односи на „интеракт“,  пише „интерактивне савремене вртиће“, који пружају д‌јеци интегрисани програм заснован на искуственом учењу, ко може гарантоват да сутра неки други вртић не прогласи себе на неки начин да је он интегративан, интерактиван, савремени, како је овд‌је наведено и да повећа цијену на 600 КМ и од тога субвенционирамо ми 210 КМ, а остало иде на терет родитеља.
Нагласио је да сматра да генерално новац треба да прати дијете, ако дијете иде у једну предшколску установу или ако та предшколска установа не испуњава услове за субвенцију пошто ми овд‌је дајемо услове, највећи су услови постављени установама, родитељима је само услов да су ту настањени у Граду Мостару заједно са д‌јететом, а све остале ове услове смо дали установама. Сматра да уколико дијете похађа вртић који не испуњава критерије које смо ми задали овд‌је, онда да се отвори могућност да тај родитељ,  може аплицирати на та средства а да упише дијете, тражи упис у неку другу установу која испуњава услове који су наведени у  одлуци.
Марио Кордић градоначелник Града Мостара је истакао да се не слаже да ће се овом тачком 5. изазват нешто, ако неко задовољава минималне стандарде које су прописане овом одлуком, односно које закон прописује, тиме стиче право на субвенцију Града Мостара. Тај исти вртић има понуду као што је течаја неког од страних језика или некакве додатне спортске активности или некакве додатне друштвене активности, које он може слободно на тржишту понудити родитељу и уколико родитељ на то све скупа пристане, ако му се то свиђа, ако то жели имати за своје дијете, ће додатно то платит, то не ремети уопште ову идеју прву. Значи ми постављамо минимуме да би неко аплицирао на то мјесто, односно да би аплицирао на субвенцију Града Мостара. Оно што је идеја и главна водиља је да  се у приватном сектору задовољи стандард, да се изједначе услуге, тако да свих 3.500 д‌јеце у Граду Мостару који су у предшколском одгоју имају једнаке услове на терену и да  град сваког једнако потпомаже.
Силвио Бубало је  истакао да је градоначелник изнио једну неистину тврдњу. У свом говору је рекао „што је идеја ове градске управе“, то није тачно. То је идеја ХРС-а Мостар већ 2, 2,5 године. Доказа ради, зашто ову тврдњу ја сада побијам, то је Програм рада Градског вијећа, гд‌је је предсједник Марић,  прихватио ХРС-ов амандман на Програм рад Градског вијећа, а то је Одлука о субвенционирању д‌јеце у приватним вртићима. То вам је први доказ ове лажне тврдње. Други је, моје двије иницијативе за пријем удруге у задњу годину и по код градоначелника, гд‌је нису примљени. Затим је нагласио, да је 500.000 КМ релативно велика цифра,  по наслову се види да се односи на педагошку 2023./2024. и то на 5 мјесеци, али опет се може упасти у неки проблем, колико вртића испуњава стварно услове, односно колико д‌јеце јер чистом математиком  500.000 КМ на 5 мјесеци,  4.,5.,6.,7. и 8, то је хајмо рећи 100.000 КМ мјесечно, кад то подијелиш на 210 КМ добијеш 476 д‌јеце, а ја мислим да у нашим вртићима има, 1.400 д‌јеце у приватним вртићима односно од 1.350 -1.400. Овим би потребама задовољили трећину, и надам се да ћемо задовољит више јер сам увјерен да неке предшколске установе приватне раде стварно добар посао,
Нагласио је да ће ХРС  подржат ову одлуку, а затим је предложио амандман на одлуку, а то је да се дода нови члан 12, чиме се сви остали помјерају за један, односно 12 постаје 13, и гласи „директори предшколских установа с подручја Града Мостара који се субвенционирају овом одлуком обавезни су у текућој календарској години, а након завршетка педагошке године, значи између 01.09. до 31.12., поднијети извјештај о раду своје установе Градском вијећу Града Мостара“. Ово сматрам то сам и у расправи и у нацрту говорио, корисници значајног броја средстава, исто као што нам поднесе градски вртићи мој захтјев је да уведемо и извјештаје приватних вртића.
Марио Кордић градоначелник Града Мостара  с обзиром да сам прозван, наглашавам да је ову одлуку припремила Градска управа на челу са мном, достављена на Вијеће, а ви ћете гласати. Што се тиче износа тај износ ће бити довољан и град ће сигурно наћи средстава да то подржи јер управо је смисао ове одлуке био изједначавање услова у предшколском одгоју за сву д‌јецу Града Мостара.
Што се тиче овог амандмана, односно приједлога а то је да и приватни вртићи подносе извјештај,   нема ништа против ако постоји законска могућност. Оно што је битније и што је предвиђено овом одлуком, то је контрола кроз Градску управу Града Мостара  примјене ове одлуке.
Адела Госто је нагласила да ће подржати одлуку и да је на прошлој сједници изнијела своје замјерке, сматра да би она требала имати потпуно друго име од овога које сада носи.
Ирма Баралија је истакла да је кључно а што се не види, да се адекватно проблематизира је сљедеће:
а) како је могуће да у овом граду имамо отворене вртиће који не испуњавају педагошки стандард и норматив? То је кључно питање, људи плаћају, родитељи плаћају те вртиће, а ми сви овд‌је сада индиректно признајемо да неки можда, већина од њих не испуњавају.
б) како да им Град Мостар пошто зна чињеницу да не испуњавају помогне јер није овд‌је циљ да се одлука само донесе да би се донијела, овд‌је је циљ кључни да наша д‌јеца имају адекватан одгој и образовање, ништа друго. Мислим морате ставити дијете у центар ове приче, све остало је небитно.
Кажимир Милићевић истакао је истакао да ова одлука још једном показује како је Град Мостар град примјер и прва је јединица локалне самоуправе која изједначава права, субвенције у приватним и државним вртићима. Затим је предложио амандман испред Клуба ХДЗ-а, везано за одгајатеље.
У члану 5, одлуке став а), он се мијења и измјена гласи: „адекватан број стручних упосленика- одгајатеља сукладно броју д‌јеце по одгојим скупинама у радном односу на неодређено или одређено вријеме са 40 сатним седмичним радним временом“. „Ако установа нема довољан број одгајатеља може се признати као одгајатељ једна особа по установи која је у фази преквалификације за одгајатеље у предшколској установи.“ „Преквалификацију мора завршити у року 2 године“. Према информације са терена сигуран сам да  вртићи немају довољан број одгајатеља, па би на овај начин изашли тим вртићима у сусрет да могу ући у субвенцију.

Градоначелник Града Мостара Марио Кордић је нагласио да прихвата амандма који је предложио Кажимир Милићевић испред Клуба ХДЗ-а, као и  амандман ХРС-а.

Силвио Бубало, нагласио је да се стално говори о кантонална надлежност и упитао може ли Вијеће донијети  закључак, гд‌је се задужује градоначелник Града Мостара да иде са иницијативом према кантону с обзиром да је то њихова одговорност, да учествују са дијелом средстава јер је то уствари њихова одговорност.
Марио Кордић, градоначелник Града Мостара је казао да је у сталном контакту са представницима Кантона и ти разговори су врло интензивни и тражи се модел.  Кантон је  озбиљно прихватио овај проблем и нашли су извјесна средства и израдили модел како ће помоћи. Закључак је беспотребан.
Марко Новак  је истакао да је  Кантон ове године у свом Буџету издвојио 2 милиона КМ. Кад ће доћи на имплементацију та 2 милиона КМ која су усвојена у Буџету ХНК-а, треба прије свега  донијети закон о предшколском одгоју и образовању и тек тада ће неке ствари бити  јасније и на томе се интензивно ради да се и тај дио ријеши.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао је Одлуку на усвајање.
Одлука је са 30 гласова  За усвојена, Против и Суздржаних није било.

14.  Одлука о потврђивању Одлуке градоначелника Града Мостара о именовању замјеника Јавног правобраниоца Града Мостара;
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара у својству извјестиоца по овој тачки истакла је да у складу са чланом 25. Закона о јавном правобранилаштву ХНК-а градоначелник као носилац извршне власти именује и разрјешава јавног правобраниоца и његове замјенике. Обзиром да је истим чланом предвиђено да такву одлуку градоначелника потврђује  опћинско или градско вијеће. Одлука је у складу са законским прописом.
Градоначелник је у 11. мјесецу објавио јавни конкурс, именована је комисија, у складу са законском процедуром која је одрадила свој дио посла, доставили листу градоначелнику, на основу листе најуспјешнијег кандидата градоначелник је донио одлуку о именовању замјенице јавног правобраниоца Града Мостара.

Горан Бошњак у својству предсједника Комисије за избор и именовање је нагласио да је Комисија разматрало ову тачку и сматра да она може ићи у даљњу процедуру, уз опаску да је уз позив Стручна служба Градског вијећа и Секретаријат, члановима Комисије требала доставити материјале и записнике што је проводила Комисија за пријем замјеника правобраниоца Града Мостара.
Адела Госто је истакла да као као замјеница предсједника ове комисије већ 3 године моли да да се доставе материјали, шта је тражено од кандидата и шта је кандидат доставио. Како ће комисија дати позитивно или негативно мишљење, да вјерује на ријеч да је неко био 2 године на функцији имовинско-правних односа. Мора се доставити папир, да се види гд‌је је то, ако ништа да пише кандидат је 2 године радио у тој и тој институцији.
Бошка Ћавар  је нагласила да нема никакав проблем да подржи ово угледно презиме, али има нека питања у потребним документима каже се „увјерење о радном искуству на имовинско-правним пословима у правобранилаштву, правосудним тијелима или на правним пословима у другим државним тијелима, предузећима, другим правним особама у трајању од најмање 2 године“,  молим било какав доказ за ово што се тражи.  Затим је нагласила да ако већ треба гласат за неког да би требала да зна зашто гласа и зато неће подржати приједлог јер нема никакав документ да је то та особа која заслужује бити замјеник јавног правобраниоца.
Ирма Баралија је замолила предлагача да кратко представи особу која је предмет одлуке  с обзиром да се ради о замјенику правобраниоца Града и да је то од интереса јавности и зато је важно да имамо кратки осврт ко је особа, које су квалификације и слично.   
Амира Трбоња у својству предсједника Комисије за именовање замјеника Јавног Правобраниоца је нагласила да су чланови комисије били Славен Беванда, Азра Батлак и она. Сходно Закону о јавном правобранилаштву ХНК-а расписан је јавни конкурс, градоначелник је именовао комисију. Значи сходно закону и јавном конкурсу особа која је предложена за именовање, испуњава све законом прописане услове и није проблем да се изврши увид у документацију.
Славен Беванда је у свом излагању навео да не постоји никакав проблем да се Комисији  достави документација о испуњењу услова. Чланови Комисије за провођење из документације коју су имали утврдили су да обје кандидаткиње имају услове које је прописивао конкурс у погледу испуњености услова, школске спреме, положеног правосудног испита и одговарајућег рада на правним пословима те струке.
Предложена кандидаткиња је радила, више од 10-так година била је адвокат, радила је значи на правним пословима те струке, а што је доставила и поткријепила и кроз другу документацију. Друга кандидаткиња је такођер имала те услове јер је радила у суду најмање 2 године, сад ради у Градској управи. Обје испуњавају услове и нема никакве сумње у исправност провођења процедуре, а онај код кога се налази документација о испуњавању услова може је вама или било коме другом доставити.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао  Одлуку на усвајање.
Одлука је са 24 гласа  „За“, 1 „Против“ и 5 „Суздржаних“ усвојена.

15.  Извјештај о раду Жалбеног вијећа за 2023. годину;
Азра Батлак, предсједница Жалбеног вијећа Града Мостара је презентирала извјештај о раду Жалбеног вијећа за 2023. годину и истакла Одлуком Градског вијећа о оснивању Жалбеног вијећа Града Мостара из 2005. године Жалбено вијеће рјешава жалбе изјављене против појединачних управних аката, радњи и мјера носилаца извршних власти Града Мостара донесених у првом степену, а која по уставу и закону чине самоуправни д‌јелокруг Града Мостара. Жалбено вијеће у 2023. години је одржало укупно 23 сједнице. У извјештају је наведено против којих рјешења, односно које су организационе јединице исте донијеле и које одлуке Града су примјењиване у тим поступцима. У протеклом извјештајном периоду показатељи су сљедећи: било је укупно 74 запримљене жалбе, 1 одбачена жалба, 58 одбијених жалби, 15 уважених жалби, 1 поништено првостепено рјешење. Такођер, 89 поднесака и дописа је достављено првостепеном органу у сврху допуне и појашњења потребних за доношење другостепеног рјешења, доставе првостепеном органу у сврху допуне и појашњења која су била неопходна за доношење другостепеног рјешења, доставе другостепених рјешења, ургенција и пресуда. Било је 19 одговора на тужбе које су достављене по захтјеву Кантоналног суда, а Кантонални суд је доставио 6 пресуда, од којих је у једном предмету тужба уважена, а у 4 случаја одбијена, а у једном случају тужба је д‌јеломично уважена и један случај гд‌је је рјешењем тужба одбијена због ненадлежности. Жалбено вијеће је поднијело један захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке, који је поднесен Кантоналном суду у Мостару.

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било пријављених за расправу дао је Извјештај на усвајање.
Са 25 гласова  „За“,  „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Извјештај о раду Жалбеног вијећа за 2023. годину усвојен.

16. Извјештај о раду Комисије за процјену прометне вриједности некретнина за раздобље 01.01. – 31.12.2023. године;
Славиша Ковачевић својству предсједника Комисије за процјену прометне вриједности некретнина је нагласио да се Извјештај односи на рад Комисије за процјену прометне вриједности некретнина на територији Града Мостара за период од 01.01. до 31.12.2023. године. Затим је истако да је Градско вијеће Града Мостара је на 11. редовној сједници одржаној дана 28.09.2021. године донијело рјешење о именовању комисије за процјену прометне вриједности некретнина на територији Града Мостара. Том приликом је именовано 5 чланова и 5 замјеника, тренутно је активно 4 члана и 3 замјеника. Надлежност комисије су процјене тржишне вриједности некретнина на територију Града Мостара у сврху процјене њихове вриједности тренутне и плаћања пореза на промет некретнина. Порез се обрачунава у износу од 5% на порезну основицу, а под тржишном вриједности се подразумијева цијена некретнина која се постиже или се може постићи на тржишту у тренутку настајања порезне обавезе. Чланови комисије за свој рад имају накнаду, коју су дужни уплатити порезни обвезници приликом подношење пријаве за разрез пореза на промет некретнина. У период од 01.01. до 31.12.2023. године комисија је укупно процесуирала 2.393 предмета и извршила процјену некретнина у сврху утврђивања плаћања пореза на промет истих. Укупна вриједност процијењених некретнина која је била истакнута у говорима или другој документацији у поступку стицања власништва је износила нешто више од 135 милиона КМ, а у самом поступку процјене овај износ је комисија увећала за нешто више од 50 милиона КМ. Укупна тржишна вриједност некретнина која је процијењена у овом периоду износи 186.836.753,91  КМ, што је и порезна основица на коју се издају рјешења Порезне управе. Утврђен износ пореза који ће по овој основи бити уплаћен на рачун Града Мостара износи 9.341.837,69 КМ. На графикону се види процентуални удио прометованих некретнина према врсти, највише је прометовано пољопривредним земљиштем, око 33% и стамбеним јединицама око 27%, дакле они чине укупно 60% прометовања некретнина у овом периоду.
Што се тиче основа стицања некретнина, видљиво је да су у највећем броју у питању купопродајни уговори, 76%. У току 2023. године од стране комисије за процјену тржишне вриједности некретнина је послано 11 дописа и информација према Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде ХНК/Ж, као и 4 дописа и информације према стручним службама Града Мостара, а у вези са њиховим захтјевима за доставу информација о тржишним цијенама. Према Централној банци БиХ је на тражење послан један извјештај ради креирања статистичких података, а везано за продају некретнина у Граду Мостару. Према стручној служи Градског вијећа у претходној години упућено је 12 редовних мјесечних извјештаја о активностима и ријешеним предметима у надлежности комисије.
Што се тиче поновљених поступака по жалбама и судским пресудама, у току овога извјештајног периода није било поновних поступака нити жалби.
У расправи по овој тачки Дневног реда учествовали су Славен Беванда, Марко Новак и предсједник Комисије Славиша Ковачевић који је дао одговоре и појашњења на питања која су постављена током расправе

Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао је Извјештај на усвајање.
Са 24 гласа  „За“,  „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је  Извјештај о раду Комисије за процјену прометне вриједности некретнина за период  01.01. – 31.12.2023. године, усвојен.

Предсједник Градског вијећа је затим истакао да пошто се мијењају тачке 17. и 18. прво ће ићи тачка 18. Извјештај комисије за концесију а послије ње Информација о електроенергетским објектима на подручју Града Мостара.

18. Извјештај о раду Комисије за концесије за 2022 - 2023. годину;
Амира Трбоња, начелница од‌јела за привреду, комуналне и инспекцијске послове-у својству предсједнице Комисије за концесије истакла је да је  Одлуком Градског вијећа из новембра 2021. године формирана је комисија коју чине 5 чланова, одлуком градоначелника Града Мостара сходно одлуци именован је и секретар наведене комисије. Комисија је поступала у складу са законом о концесији, односно чланом 8. Закона о концесијама који каже да надлежно министарство прије подношења приједлога за приступање дод‌јели концесија упућује захтјев надлежној јединици локалне самоуправе за давање, односно не давање сагласности и уколико јединица локалне самоуправе у року од 45 дана не да сагласност сматрат ће се као да је дата сагласност. У 2022. години Комисија је одрадила укупно 11 предмета, од тога 2 предметна, односно 2 привредна друштва обављали су електропривредну д‌јелатност, производњу, пријенос и дистрибуцију електричне енергије на земљишту у приватном власништву, а остали су на земљишту у друштвеном власништву, једна концесија односила се на кориштење јавног водног добра. У 2023. години Комисија је одрадила 17 предмета, од тога је 8 предмета било на земљишту у приватном власништву, а остало је на земљишту у државном власништву. Од ових 8 предмета у државном власништву односило се на, 3 су била предмета на објектима који су били од стране подносиоца захтјева на њиховим зградама.
Сва мишљења, сагласности које је комисија доставила на Градско вијеће комисија је једногласно одлучила о њима.

У расправи по овој тачки дневног реда учествовао је Антонио Зеленика који је нагласио да бројећи ове kW и MW да ли ће то мрежа моћи издржати јер је градоначелник причао о 250 MW  а већ сад има 300 и  више MW. Захтјеви се стално подносе.

Са 21 глас „За“, „Против“ нема и 1 „Суздржан“, предсједник Вијећа је констатовао да је усвојен извјештај о раду Комисије за концесије за 2022 - 2023. годину.

17. Информација о електроенергетским објектима на подручју Града Мостара;
Марио Кордић, градоначелник Града Мостара је у свом уводном излагању објаснио разлоге  због чега данас ова допуна Дневног реда и оваква информација. Комисија за концесије је оформљена 2021., што се дешавало прије тога? Наиме, Град Мостар на упит Кантоналног министарства није одговарао јер нисмо имали комисије, па би за 45 дана било јасно да смо као сагласни с том концесијом, а да би при том нисмо имали могућност одговорити. То је био разлог и мотив зашто се одмах приступило формирању  комисије јер смо сматрали да је ипак Градско вијеће Града Мостара и Градска управа одговорна за простор у Граду Мостару и да итекако имамо шта рећи, како видимо град и гд‌је замишљамо те објекте, да не би сутра имали проблема. Друга ствар је гд‌је ће све то у мрежу и шта ће се десит, то јесте један од разлога зашто ово све скупа иде, овако чудно се комуницира, наиме моја изјава је ли око некаквих потенцијалних 250 MW, а надам се да ћемо успјет толико у укупном колачу, да тако то назовем, који се тренутно дијели.
С обзиром да се налазимо у једном специфичном историјском времену да Град Мостар као град са 300 сунчаних дана, а у свијету се генерално дешава та транзиција на зелену енергију, па смо ту као град препознали једну екстремну историјску шансу да будемо дио те транзицијске приче, како би пуно ствари профитирали, а једна од њих је наравно и пуњење Буџета Града Мостара, па и заштита околине и све оно што иде уз овај транзицијски процес који је дефинисан агендом ЕУ као једна зелена транзиција. Нажалост, у медијима, поготово у задње вријеме, се износе паушалне тврдње, да се поклопило не знам колико хектара, хиљаде хектара и свега осталога.  Градска управа  заједно са вама врло одговорно приступа овом проблему и врло одговорно заједно са локалном заједницом рјешава проблеме шта год да то буде локална заједница јер недавно сам чуо изјаву да је градоначелник против свих грађана Града Мостара јер сам негд‌је наводно изјавио да грађани праве устанак и буну. Не, ради се о врло малом броју, пар појединаца који ово вјеројатно у сврху кампање или било чега пласирају кроз медијски простор, праве једну велику нервозу и доводе у питању уопште енергетску транзицију Града Мостара, мислим да је то недопустиво, да је то својеврстан криминал, за који ће морат неко одговарат јер и за изговорену ријечи у јавном простору исто постоје ваљда некакве санкције уколико оне наносе штету граду или неким другим особама. Сходно томе сам замолио савјетника Дејана Квесића да припреми овај слајд који видите,  све процедуре, па ће вам Дејан мало објаснит како почиње поступак и гд‌је ту у цијелом поступку стоји Град Мостар и ко је још судионик електроенергетске транзиције у БиХ, осим Града Мостара.

Дејан Квесић, савјетник градоначелника Града Мостара за урбанизам објаснио је  процедуру исходовања дозвола за  изградњу електроенергетских објеката на слајду.

Марио Кордић, градоначелник Града Мостара послије излагања Дејана Квесића се поновно  јавио за ријеч и истакао да Мостар у односу на све друге локалне заједнице једини има израђен просторни план по којем радимо, то је први документ, имамо га на срећу још од 2012. године. Није ни тад безвезе цртано ово све, наиме ово су локације које је показала једна студија коју је тад тадашња Градска управа наручила и по тој студији су ово локације око Града Мостара. Било је  још један дио унутар Града Мостара, унутар урбаног подручја, али смо на једној од задњих измјена просторног плана такве локације скинули сматрајући да има довољно простора око Града Мостара, да нема потребе да поклапамо овај урбани ужи дио Града Мостара. На тај просторни план се наставља цијела ова прича. За разлику од других опћина Мостар почиње са својим просторним планом на којем су јасно дефинирани локалитети и сад кад гледате ово све скупа, видите да су то огромне површине, како су оне изабране није се ту поштовало, а нема ни потребе, границе парцела, границе појединих градских подручја. Наиме, то су локације које су предвиђене за потенцијалне обновљиве изворе обновљивих енергија. Значи 16 корака има који су дефинирају да ли ће се један објекат радити или неће радити. Оно што ми је врло важно да схватите и због чега сам имао потребу ово с вама расправити, ради се о једној енергетској транзицији која је постала из законске регулативе утакмица за слободан простор на мрежи. Град Мостар је на вријеме препознао ово, међутим с обзиром да имамо извјестан проблем у комуникацији с извјесним људима, притисак медијски и све ово што се дешава, што је разлог уопше данашњег обраћања, а сукладно једноставнијим процедурама у Р Српској, ту је један велики пројекат у Невесињу близу нас који је почео пуно, пуно, пуно иза нас уопште своју процедуру, данас имају осигураних 500 MW на мрежи, а Град Мостар који од почетка овд‌је покушава бити врло јасан, транспарентан с локалном заједницом и свима осталим, долази у опасност да ће остати без простора на мрежи. С локалним заједницама, видим и то се провлачило кроз медије да се ја наводно негд‌је тајно састајем, нема разлога да се тајно састајемо, врло је јасна ситуација и ја сам имао пуно разговора са сваком од локалних заједница, почевши од Губавице, Крушева, Полога, Миљковића, са било ким ко год је тражио састанак у Градској управи је добио састанак, расправљали смо и управо сам покушавао ово објаснити. Неће се десит, не може се десит да све ове зелене и жуте површине које овд‌је видите које су потенцијално прихватљиве за обновљиве изворе енергије постану црвене јер простора на мрежи нема за комплетно зацрвенит ово све, нити га треба бити јер то би био проблем. Ово што је црвеном бојом маркирано, то су електроенергетски објекти који су сад у некој фази. Наиме, не можете засигурно рећи да сви ови тренутно црвени објекти ће уопће бити изграђени. Зато што ни ми као Град Мостар са својим пројектом од 50 MW још не можемо тврдит да смо 100% сигурни, али хајмо рећ ако већ говоримо о неким постоцима, врло извјесно да ћемо ми доћи до краја овог читавог процеса. Ко ће још од ових инвеститора доћи то је врло неизвјесно и није јасно и ту се појављује овај цијели проблем, то је моје мишљење јер је некако лоше било искомуницирано. Ви данас с обзиром да је регулатива законска таква не знате коме је гарантирано, односно није ником гарантирам простор на мрежи и због тога је оволико захтјева, које смо ми кроз комисију за давање концесија дали јер данас можете ви сви поднијет захтјев при том не знате хоће ли се ико успјет од вас укључит. Кад смо вид‌јели ту аномалију у цијелом систему, разговарали смо и тражили контакт са вишим нивоима власти попут НОС-а, попут ФЕРК-а, попут Електропријеноса, електропривреда да пробамо мало рашчистит. Међутим процедура је законски таква каква јест, сматрао сам да би било згодно да имамо  загарантиран под наводницима простор на мрежи и да знамо који од пројеката ће се успјет завршит јер ово изузетно црпи и људске ресурсе и вријеме Градске управе Града Мостара јер се о доста документације ради, људи су у процесу, а могу рећ да већина њих неће успјети завршит то и то је оно што ствара проблем на локалитету. Имали смо негодовање локалне заједнице, кренуло је из Губавице, а видите данас да на Губавици немате ништа, ја ево барем не видим да има. Ово је подручје Пијесци, Губавица, читаво подручје гд‌је су били планирани неки пројекти, данас имате 2 или 3, ево 3 тачке, са 1 MW тог простора и колико видим сад у том подручју без обзира што се издају и концесије мислим да  дискусија треба ићи у смјеру да не смијемо зауставити издавање концесија јер је добро да се што више инвеститора укључи у покушај добивања коначне документације за израду оваквих објеката, јер у једном моменту због једноставнијих процедура у Р Српској пријети опасност Граду Мостару да унаточ ево свега што смо направили и просторни план, двије године се мучимо око документације и свега, да останемо некако ван те цијеле игре, што мислим да би било поражавајуће за Град Мостар и у контексту енергетске транзиције, у контексту економског развоја Града Мостара, у контексту буџета Града Мостара, пуно је ствари гд‌је би изгубили. Потребно је да се сви одговорно односимо према овој могућности и да направимо максимум могући. Да би умирио локалну заједницу, јер је било приче да није било јавне расправе и осталога, значи то су све лажи, јавне расправе су биле, све је по процедури рађено, ја сам додатно још увео један механизам, ево чисто да људе релаксирам, да ником у Градској управи не пада на памет направит штету или било кога варати смо увели један механизам, иако он није потребан документ за издавање било каквих дозвола, да тражимо пристанак или подршку неком од пројеката локалне заједнице гд‌је се они налазе. Волио бих чути прави глас локалне заједнице, а не глас 5-6 људи који су окупљени у неку иницијативу, који од‌једанпут представљају читав ваљда Град Мостар и наводно штите грађане Града Мостара, ево питам се од кога штите, је ли то од градоначелника, од Градског вијећа, од предсједника Вијећа, од кога то неко некога штити јер ја не видим да ико икоме наноси нешто лоше. Мислим да се врло одговорно понашамо и да покушавамо искористити историјску прилику да Град Мостар буде дио ове транзиције, јер знам да смо прије 2 године први почели, да пројекат локална заједница да сама има своје електроенергетско постројење је наша идеја, која је тад била револуционарна, а иза нас су кренуле ја мислим Живинице, мислим да су Живинице сад већ негд‌је крају, а ми из  разлога ове медијске буре и свега једноставно некако споро у свему овом идемо.
Осим у Граду Мостару ово не представља проблем у околним локалним заједницама, попут Невесиње, Стоца, Читлука, Љубушког и остали, гд‌је су људи већ озбиљно поодмакли у овим процедурама, објекти се раде, из тих објеката се производи струја, па се продаје, порези се наплаћују, пуне се градске благајне, само Град Мостар тренутно стоји и ево ја не смијем ни питати колико ми уопће тачно имамо тренутно издатих употребних дозвола за електроенергетске објекте, то је кап у мору.
Кад причамо о државном земљишту, па сад негд‌је можда неко да објасни мени лично шта је круцијална разлика између Града Мостара, локалне заједнице и државног земљишта, односно тог земљишта које се налази на локалитету од 1.060 км2 територије опћине Мостар. ОХР је својевремено, донио  једну Одлуку која је читав процес успорила, не само у Мостару већ у читавој Федерацији, која је гласила да се забрањује располагање и прометовање државном имовином и јасно, јасан је мотив тад доношења те одлуке и све остало што је везано уз такву једну одлуку и државну имовину генерално у овој држави. Писали смо ОХР-у да је та одлука за Град Мостар поприлично проблематична јер смо ми једини се поставили као легалисти, никад квадрата државне имовне Град Мостар није укњижио на себе као из  разлога што не желелимо пропустит енергетску транзицију смо питали ОХР шта нам је радити и након консултација с њима  одговор је отприлике звучао: уколико имате донесен просторни план, издате концесије од кантона, издате дозволе околинске поново од кантона, па издате енергетске сагласности поново од неког другог, не од Града Мостара, и дата земља на кориштење том неком инвеститору не сматра се нити прометовањем нити продајом или шта већ, углавном није у супротности с том одлуком, што је нама био сигнал да можемо наставити даље и један дио ових енергетских објеката је кренуо даље у процедуру.

У расправи по овој тачки дневног реда учествовали су Адела Госто, Силвио Бубало, Алис Чолаковић, Влатко Мариновић, Антонио Зеленика, Славен Беванда, Ибрахим Хуснић, Адем Мацић, градоначелник Марио Кордић и предсједник Вијећа Салем Марић.

Адела Госто је нагласила да од самог почетка није подржала нити једну сагласност за давање концесије, као што није ни подржала ни просторни план. Упозоравала  ја на Градском вијећу да би могло доћи до тужби јер им је просторним планом дата могућност да аплицирају. Вијећници су дужни на основу просторног плана рећи може, се ту правити и кантон, односно министарство дужно је на основу наше позитивне сагласности дод‌јелити концесију, и човјек купи те соларе и нема гд‌је да се „накачи“, изгуби одређену количину новца и свога времена. Ја бих вам упутила тужбу. То је прва ствар. Одакле неповјерење грађана градоначелниче према нама, 17. јануара  је поднесена тужба БиХ-а против кантона и против другооптуженог мислим Нике Марушића. Шта се радило, радило се о кршењу закона располагања државном имовином, радило се о пренамјени земљишта. Не могу никако у истој реченици да схватим „еко“  и крчење шума, то нема здраве логике. Морамо направити измјене и допуне просторног плана, направити анализу шта је то што ми заиста можемо да понудимо. Локално становништво није у цијелости било укључено, није истина да су одржане јавне расправе по мјесним заједницама, обављени су разговори са појединцима.
Долазимо у колизију сами са собом, кантон је у колизији сам са собом, а да не кажем просторни план који је криминалан, ми смо годину дана имали рока да ускладимо наш просторни план са кантоналним, ми то нисмо урадили. Значи све је урађено наопако.
Силвио  Бубало, је истакао да је превише пажње дато овој информацији из разлога што је никад  нико није ни прочитао ни видио. У говору градоначелника, исправим једну  нетачну изјаву, цитирам „Мостар једини има израђен просторни план по којем ради, имамо га од 2012. године, имамо локације које је показала једна студија коју је тад ова управа, та управа наручила и по тој студији су ово локације око Града Мостара“. Ово није тачно, зашто, ја сам читао студију, то је студија овога како се зове, мислим да је Енергетски институт „Хрвоје Пожар“, та студија је тачно дефинисало 7 макро локација на којим се могу радити соларни  панели или како се већ зову. Оно што овд‌је је хајмо рећ закамуфлирано је, да је тачно издвојена једна локација под бројем,  СЕ6 Полог Доњи Исток, каже „због конфигурације терена, односно смјештаја на нагнутом терену у смјеру Југ-Југозапад. Значи они кажу да се на тим локацијама, студија из 2010. године, просторни план усвојен 2012., и кажу ту се не смије радит, то су Међине. Дођу измјене и допуне просторног плана 2022., ми ставимо ту соларе!? Дакле, овд‌је се тврди да је овај просторни план у складу са овом студијом-није, он је супротан. Шта нам се десило горе, попливају Међине, ко је крив!? Нас се може тужити, нас се може тужити, Град Мостар се може тужити јер је точно наведено и локација и зашто се не може радити на Међинама на Пологу. Дођу поплаве, зашто, па измјена конфигурације терена, то је јасно, људи нам 2010. написали да не може, ми се направили паметни 2022. и усвојили просторни план са измјенама да се горе ради и онда кажемо да имамо просторни план који је у складу са студијом!? Просторни план није у складу са овом студијом коју је наручио Завод за просторно уређење Града Мостара. Значи то је неистинита тврдња. Друга ствар, као и већина вас овд‌је имао сам састанак са овом неформалном групом грађана, а било је и са Губавице, Пијесака, Планинице, шта ми је занимљиво, на Планиници имамо, ево да не погријешим, зове се извориште Трновача, то је горе изнад овога стуба на Планиници, сви га знамо горе репетитора, изнад репетитора, правила га Аустро-Угарска, замишљено је као појилиште за стоку и 100-ину година се користи за то, ми око њега надзиђамо све соларе, ставимо соларе, не знамо ми какав је утицај на екологију, ми то не знамо. То извориште, тај студенац има два крака, улијева се један код жељезничког моста у Неретву, значи све горе они што ураде нама ће доћи овамо. То вам је значи истина и чињеница. Ту није предвиђено солари, послије смо их убацили, у студији нису предвиђени. Значи то су већ двије ствари гд‌је смо ишли сами против себе.
Што се тиче Међина, у парцелацији се ова што смо је данас одлука што је или нацрт, нацрт одлуке, парцелација се поклапа, преклапа са соларима, ја не знам је ли то ико видио или намјерно то ради, ако хоће да радимо парцелацију и неком продамо кућу, што ја подржавам близина, путеви, можемо воду довест, струју-па ко ће купит кућу крај солара, ко је тај!? Па ево у Миљковићима имамо што су им дошли солари до кућа, имамо побуну грађана, ко је тај што ће то урадит, а још предвиђено да се не ради ту. Значи Енергетски институт „Хрвоје Пожар“ тачно наводи на страници 72 да се у Пологу-Међине не смије радит, ми шта урадимо-промијенимо просторни план. Затим је нагласио да нема ништа против солара, али има против солара које се стављају на мјестима гд‌је се  угрожава животна средина људи, то су Међине,  Планиница јер ће утицат на здравље  у том дијелу јер то је кршко подручје пуно воде, Планиница читава.
Алис Чолаковић, је у свом излагању нагласио да се морају релаксират односи, не може се бити крут, тачно је да се  мора мијењати просторни план у овоме дијелу, али уважавајући струку. Конкретно обухват Пијесака и Губавице стоји неких 10.000 дулума под соларима, вјетроелектрана  или чега ли већ, а у суштини по подацима Електропријеноса може се прикључити око 100 MW, а 100 MW је а то је 1.000 дулума и  народ у страху, значи имаш огроман простор поклопљен некаквим жутим маркицама, а у суштини може само 10-ина тога. Одмах би требали приступити томе дијелу редукције, да покажемо неку вољу да поштујемо струку у смислу да смо нешто 2012. прегаломански нацртали и да то требамо редуковати. Приликом редукције, ако ћемо радит редукцију, а требали би је радит, требали би уважит  земљиште,  нема смисла на пољопривредно земљиште које има добар бонитет стављат то кад има неко лошије. Просторна основа је у некој фази израде, али већ сада се може затражити од власника мреже а то је Електропријенос БиХ јер он  даје техничке услове и дефинира на комјем обухвату се може шта прикључиват. Ту информацију од Електропријеноса можемо релативно брзо добити и на основу података Електропријеноса  група која ради просторну основу да већ ради и одређену редукцију и да нам да смјернице. Досад смо издали 500 MW, значи ми смо гласали за 500 MW, ми смо овд‌је сви подржавали мени се чини до 300 MW и  онда смо почели на неки начин мало озбиљније приступат томе. Затим је прочитао закључак који гласи: Значи за потребе израде Просторног плана Града Мостара затражити конкретне податке од Електропријеноса БиХ и електропривредних компанија о техничким могућностима прикључења у појединим зонама. На основу података добивених од Електропријеноса извршити корекцију самих зона на начин да се превелики обухвати редукују на примјерену величину и уважавајући техничке могућности прикључења. Приликом израде просторне основе анализирати и само земљиште гд‌је је по актуалном просторном плану планирана изградња обновљивих извора, на начин да се обухвати за изградњу обновљивих извора планирају на лошим бонитетним земљиштима. Дефинисати опште критерије у погледу удаљености обухвата за обновљиве изворе од насеља, путева и сусједних парцела. Припремити ову одлуку за Градско вијеће, која ће дефинирати посебну накнаду по основу соларних електрана, која ће се евидентират на посебном рачуну, а прикупљена средства од исте користити за финансирање пројеката изградње, санације, реконструкције комуналне и саобраћајне инфраструктуре, финансирање пројеката енергетске ефикасности и остали неки инфраструктурни објекти за спорт и рекреацију у дијеловима који су захваћени  овим дијелом.
Влатко Мариновић  је нагласио да Град Мостар је површински огромна јединица локалне самоуправе и на том простору имамо масу километара четворних адекватних за изградњу обновљивих извора енергије. Неки људи виде у томе озбиљну пословну прилику и ако желимо напредак, неку врсту наплате било какве накнаде нама нешто такво треба, а нипошто то исто нема смисла онда и забрањивати. Просторни план каже гд‌је се нешто може градити, када потенцијални произвођачи електричне енергије аплицирају за услове за прикључење, онда се тек дефинише могућност прикључења одређене електране, тако да ту нема никакве основе за тужбу, за тужбе према граду јер ако не  постоје технички услови за прикључење онда неко неће и не треба, значи чисто из пословних аспеката ни куповати те исте соларне панеле јер ће бити заустављен у самом старту независно о томе има ли он концесију или је нема. Било каква студија, па и тако озбиљне и еминентне институције као што је „Хрвоје Пожар“, ако је она стара 14 година она је у бити објективно застарјела студија, и то се знамо ко се било како дотиче ове теме и у ових задњих 14 година невјеројатно се на цијелом еуропском континенту, па чак и код нас у БиХ, измијенила потпуно легислатива. Закони који се тичу електричне енергије, обновљивих извора енергије, су се мијењали у више наврата, сад имамо потпуно нове од прошле године. То су теме које прије 14 година нису биле уопше актуалелна и питање је да ли ми желимо бити у данашњем актуалном тренутку или се позивати на нешто од прије 14 година. Највише су се промијенили у ових задњих 14 година захтјеви и обавезе које је БиХ-а  преузела у смислу енергетске транзиције, о он је широк појам. Такођер мијења се и парадигма скоро на годишњем нивоу размишљања о простору у смислу производње електричне енергије, тако треба шире обухватити ову тему. Нитко није против да се становништво, локално становништво у мјесним заједницама заштити и потребно је организиовати јавне расправе, објаснити све људима међутим то је преширока тема, која не захвата само овласти и надлежности Града Мостара. Лично мишљење, ове процесе не треба  заустављати јер је контрапродуктивно. Студија се мора зановит и ажурират и та студија 2010. године и на њу се нажалост чак и нема смисла више ни позивати.
Силвио Бубало је у реплици Влатку Мариновићу истакао да је истина, то да „просторни план каже гд‌је се нешто може градити“, то је тачно, али се за просторни план тражи елаборат од „Хрвоја Пожара“, како се зове студију, и сад каже застарила, јесмо ли затражили нову!? Нисмо, значи на ову се морамо позвати. Највећи проблем је што је рађено супротно елаборату.  
Антонио Зеленика је нагласио да је у 2. мјесецу 2022. године је измијењен просторни план, а он је још у 6. мјесецу 2021. године на сједници говорио да би требали покренут ово и нико није реаговао тада и отишли смо у криву, што тада се није тражила  нова студија.  Ако смо мијењали просторни план што се тада  није тражила  нова студију. Нико није против солара, али у неким нормалним границама, али исто тако и људи су се касно укључили на многим мјестима. Проблема има и на другом мјесту, у  кантону, јер неко је доводио за руку геометре приватно, цртао парцеле и онда ишао и тражио концесије, то је неко давао, и ту је проблем, јер се преклапало преко ових изворишта воде и овога. Причало се томе за овом говорницом већ прије годину и по дана, али нисмо тражили тада анализу или нову неку студију, него се закачило на ту стару. Солари се не праве низбрдицама и то је бит приче, ако је већ низбрдо терен онда се праве каскаде, значи тако се рјешавају воде, овд‌је је најважније колико може у енергетску мрежу и чекање.
Славен Беванда је у реплици Антониу Зеленики, истакао да кад се ради измјена просторног плана не мора сваки вијећник знат шта треба у њему бити, али треба то знати Служба за урбанистичко планирање и Завод. Проблем је у томе што од самог почетка имамо нетранспарентно стање. Морамо се понашати одговорно, ми немамо  мјесних заједница, не може и не смије се поступке водити на незаконит начин. Треба укључит сваког оног који има непосредни правни интерес, Закон о управном поступку то даје као и Закон о просторном уређењу и Закону о грађењу. Урбанистички услови морају имати уређене односе са сусједима. Наша одговорност је израда просторног плана и широка зона. Ми не издајемо одређена одобрења преко 1 MW, преко 1 MW ко проводи процедуре, наша одговорност су маркице,  да ми немамо тих маркица не би тамо било ни концесија. Нама требају те маркице, треба енергија, али требају и уређена питања. Ово што се десило у појединим зонама, као што је у Међине и Пологу, што се послије поплаве прве појавио проблем побудило је интерес грађана и на другим мјестима гд‌је се то није појавило. Не знамо како се одржавају солари, да ли се оне перу, ако се перу чим се перу, да ли се користи било каква кемикалија која иде у тло. Измјене и допуне просторног плана су  саставни дио просторног плана, кад мијењате неки пропис или закон промјена је дио тог закона, тај члана или та одредба или та маркица.

Марио Кордић градоначелник Града Мостара  је у свом излагању навео да Адела је прозвала извјесног инвеститора, не инвеститора или било кога, није ни важно, немамо ми само један проблем, али ово уопће није тема била. Сад да ја ту спомињем не знам РЕВИТА ПЛАН, ХЕПОК, овог оног, петог, десетог, то је људи скроз друга тема и нема везе са данашњом темом солари о којој причамо.   
Затим је истакао је да Град не користи сагласност локалне заједнице већ је жели да додатно направи процес транспарентнијим и јаснијим тражио подршку, начелну подршку локалне заједнице.  Подршка локалне зајенице није услов за издавање дозвола, сматрао је да је пристојно да уколико имате 20 кућа којима се соларе примакле на извјесну удаљеност да тих 20 људи уколико су сагласности дају они своју писану подршку пројекту, то је добро и таквих подршка имамо за мање-више  све пројекте који су у задње вријеме делегирани и рађени. Цијело вријеме се ствара наратив да је локална заједница узнемирена, бојим се да причамо о врло малој групи људи који имају свој интерес који су ово све скупа кроз извјесне медије надигли и управо ова информација је требала ићи да се појасни.
Што се тиче студије „Хрвоје Пожар“ и да ли је она стара или није стара о томе не могу говорити јер  нисам струка. Обзиром да ову енергетску транзицију 2 године интензивно пратим због посла који обављам и  морам бити добро упућен јер доносимо заједно одлуке у том смјеру, вид‌јели сте да све процедуре иду у смјеру поједностављивања свега. Технологија соларних панела је у задњих 10 година напредовала до те мјере да студија „Хрвоје Пожар“ у то вријеме је могла само бити ригорознија него каква би данас била да се поново ради. Сви енергетски стручњаци ове регије управо упозоравају на потенцијално пропуштање енергетске транзиције, односно иде се у смјеру поједностављивања процедура
Кад је у питању, здравствени проблем, да ће неког угрозит то није тачно. Распитало се добро и размишљало  и водоцрпилишта која су била некад заштићене зоне по ранијим спознајама, солари нису проблем на њима, уз услов да се не користе било какве кемикалије, уља и остало, што би могло евентуално загадит то, тако да већ у држави постоји у пар локалних заједница соларе на самим водоцрпилиштима, гд‌је се пумпе напајају управо из те енергије и људи рационално користе то све скупа.
Стално се спомиње да смо ушли у  проблем да имамо проблем, што није тачно, ми имамо страшну прилику и страшну шансу направити нешто добро за овај Град, ми тренутно проблем немамо, процеси сви трају како трају, све је транспарентно. Надам се да ће Мостар смоћи снаге да направи енергетску транзицију као успјешна локална средина у БиХ.
Славен  Беванда у реплици градоначелнику је нагласио да што се тиче ових сагласности  ви сте то рекли да ћете ви њих укључит, ја само говорим шта је закон, немојте ме криво разумјети и ја мислим да у закону се зна ко може бит странка у поступку и даље стојим код тога и молим вас поштујмо ко је странка у поступку, а онога ко није странка у поступку не требате ни зват, нек он покуша штитит своја права ако мисли да их има.
Што се тиче проблема, ево кад сте ви споменули законе, ми нажалост у овом Кантону чекамо од 2013. Закон о просторном уређењу, Закон о грађењу је донесен 2013., Закон о просторном уређењу на снази и сад је из 2004., то је проблем оних који воде то министарство и ту владу на нивоу кантона, он је у нацрту у скупштини сигурно 10 година- То је једна ствар. Предложио је да се донесе Закључак о одржавање тематске сједницу о реализацији обновљивих извора енергије на подручју Града Мостара и нагласио да би то помогло како градоначелнику тако и Градској управи који воде одређене процесе.
Адела Госто је је имала двије реплике  и то на излагање градоначелника и Славена Беванде.
У реплици градоначелнику нагласила је  да је изнијела чињенично стање а то је да се води поступак пред општинским судом против кантона и другооптуженог Нике Марушића.
Реплика Славену Беванди се односила на то да  у закључке  не вјерује јер они немају никакве да кажем правне посљедице, могу и не морају се одржати пробијамо рокове стално и газимо пуно тога, имамо потписе 2/3-ине вијећника у овој вијећници, и према Статуту и Пословнику Града Мостара имамо право да на основу потписа вијећника, захтјевамо одржавање сједнице са једном тачком дневног реда, а то ће бити  солари.
Ибрахим Хуснић је истакао да овај процес који је започет, углавном градоначелник и предсједник вијећа, људи из владајућих странака су то мени се чини затворених очију пратили јер смо дошли у  ову ситуацију у коју смо дошли и потребно је да будемо мало самокритични. Затим је истакао шта градоначелник очекује од вијећника и од вијећа, шта ми можемо уопште побољшати или придодати на процес који је у току и који иде својим током. Очито има проблема, ако су то проблеми са невладиним сектором, гд‌је сам и био на разговору са том групацијом људи, гд‌је има и донекле исправних ствари што траже, не знам шта је проблем, у заказивању тематске сједнице, гд‌је апсолутно ми не морамо попустити не морамо ићи у сусрет или у поданиште  према невладином сектору али је потребно и њих саслушати. Не видим никакав проблем да на тој тематској сједници  не можемо избрисат неке ствари, исто као што смо наручили измјене и допуне просторног плана да промијенимо ствари можемо исто тако сада измјене и допуне просторног плана да побришемо гд‌је је дошло до врата, до улице, једноставно да одмакнемо од насељених мјеста, тако да би ту тај невладин сектор био ријешен. Очито је да овој утакмици која се игра на ширем нивоу, да смо у заостатку. Може се то спустит на реалну ствар колико је изводљиво тренутно и реално ако не може 500 MW нек се спусти на 250 MW  и нек иде у реализацију то што је реално. Апсолутно сам за соларе, али апсолутно стојим и за невладин сектор који соларе жели одмакнути од насеља .
Адем Мацић је у сво излагању казао да му није јасно шта  сад с овом тачком која уопште није била на дневном реду, 2 сата причамо, нисмо добили ни било какав писани траг, вид‌јели смо нешто на пројектору, то је неозбиљно да за овакву тачку да нисмо добили нешто писано. Јавна расправа је потребна и то што прије, потребно је да се добије нека информација од Електропријеноса колико би се могло инсталират на одређеним подручјима и тиме би пуно лакше било с људима причати, кад им се каже да неће бити 60 MW него ће бит 6 MW, некако би релаксирали ову атмосферу између људи.

Предсједник Вијећа Салем Марић је нагласио да је 2012. годину кад су донесене измјене просторног плана 2012. гдине и све ове маркице, од тада до 2022. године није било потребе нити је било уопште приче о обновљивим изворима електричне енергије, само је направљен вјетропарк Подвележје и то је од свих обновљивих извора електричне енергије урађено. Нико није имао потребу нити ишта радио, Вијеће кад је почело радити десила се Украјина, десили се ови проблеми са електричном енергијом и нагло је порастао интерес за електричну енергију и ми смо, једна од ријетких локалних заједница који смо то дочекали спремни барем у просторном плану, не захваљујући овом Вијећу већ оном Вијећу из 2012. године које је то тада усвојило. Наравно да су инвеститори из свих крајева земље дошли у Мостар, вид‌јели да има то у просторном плану и одмах су пожурили овд‌је и  нама је остало, да радимо у складу са законом и у складу са просторним планом који имамо. Ово Вијеће све што је издало преко комисије за концесије и што  изгласано је управо изгласано на бази просторног плана. Није се ишло мимо просторног плана и оног што има. Кад инвеститор дође он види тамо да има могућност и поднесе захтјев и даље иде процедура, која ко зна кад ће се и како завршити. Друга ствар која је по мени јако битна, значи не треба што се тиче приче тематске сједнице, нема ту нигд‌је у Пословнику да каже тематска сједница, има начин сазивања сједнице, значи потписи вијећника па онда да се тражи дневни ред и шта се тражи на дневном реду, неко мора бит и предлагач, неко мора бит и уводничар по том питању. Ако неко од вас вијећника мисли да је спреман и да може бити и уводничар и изнијети ово све, припремити за ту сједницу, ја не мислим овд‌је дозвољавати невладиним организацијама да нам они буду уводничари по овим тачкама крај наших служби, крај нашег од‌јела, крај наших одбора и крај нас вијећника, држи предавање и каже шта смо требали урадити и како смо требали урадити. Одговорно тврдим да се све радило у складу са законом и са просторним планом који смо усвојили 2012. године и ево измјене 2022. године. Јавне расправе све с јавне расправе, један дио с јавне расправе која је одржана 29.02. чини ми се или 22.09. и овд‌је  једна невладина организација која каже да нису имали никакве везе с овим овд‌је, баш пише одговор мјештани Губавице, било је питање, улажу иницијативу да се измјенама и допунама просторног плана на парцели к.ч. 775 к.о. Губавица планира пословна зона у циљу изградње центра за откуп пољопривредних производа, одговор-захтјев је прихваћен. Мјештани Губавице ни једном ријечју тада нису споменули ни соларе, нити проблем солара, а сад се појављује овд‌је та невладина организација која указује и говори гд‌је смо ми кршили процедуре и како се ми нисмо руководили законом и процедурама код усвајања овога регулационог плана. Ово нам се исто дешава и код других невладиних организација, које искључиво су у Мостару нешто најагилније и ја не могу да схватим да у Невесињу на пољопривредном земљишту се може радити 500 MW струје и узму капацитете овд‌је наших брда и долина, а код нас гд‌је год је на приватном дозвољена градња нико није могао забранит нити је бранио. Значи невладина организација  штити државу од мене и од нас вијећника. У разговору с њима,  сви смо их примали, сви смо разговарали, рекао сам и поручујем док сам ја предсједник Вијећа ја нећу гласати, као вијећник нећу никад гласати против одлука које су донесене у неком пријашњем сазиву јер ми штитимо и дигнитет Градског вијећа. Ово је неко донио 2012. године и може ићи у процедури измјена и допуна просторног плана или новог просторног плана,  и  просторну основу већ имамо припремљену. У том дијелу могу ићи измјене, а не да ми сад скидамо, а не знамо ко је то предложио, прво се мора знати да се и скидање ради истом процедуром као и усвајање просторног плана или измјена просторног плана. Наравно да сам за смањење, за преиспитивање, али у једној процедури која је законита и која нам је једино дозвољена, а то је кроз нови просторни план који ће бити и он да је среће требао би бити донесен у нашем мандату, нажалост изгледа да неће. До тада  неће бити издато ни близу, а не 500 MW колико се говори.  Треба повјерење између грађана, између невладиних организација и нас.
Ствар која је јако битна значи, тужбе које очекује Град Мостар, имамо сад једну тужбу за Дом за стара и изнемогла лица у Врапчићима који је направљен, значи уз грађевинску дозволу коју је Град Мостар, урбанистичке и грађевинску дозволе издао, да је поништена та дозвола, сад човјек тужи град 5 милиона КМ и највјеројатније ће град изгубити то. Хоћемо ли дозволити ми који требамо штитити имовину града да на исти начин ове тужбе, нису ово мале паре свих људи који су пошли у инвестицију са овим обновљивим изворима електричне енергије, они су уложили средства да дођу до ове папирологије, сами пројекти коштају скоро по милион КМ, зависи од капацитета који су пројекти у питању, значи хоћемо ли дозволити поново да ми имамо и те тужбе и да поново грађани или ми Града Мостара то плаћамо. Нећемо, ја не видим ниједну кривицу ако поштујемо закон, ако поштујемо процедуре код доношења просторног плана и овог дијела. Сљедеће што је јако битно такса, одлука о таксама треба бити донесена што прије, значи да локална заједница на којој се ово ради мора имати пуно већу корист и пуно већу добит, да ти мјештани осјете добро од овога што ће се користити од обновљивих извора електричне енергије на њиховим просторима. Требамо бити храбри и одважни, штитити оне интереса града и грађана, никако популистички насједати на некакве притске невладиних организација, ко зна ко стоји иза њих, а сигуран сам да су ту умијешани и ови енергетски лобији управо ради ове борбе око прикључака, немојте у Мостару док они заврше Невесиње, док они заврше негд‌је у другим овим крајевима и онда се немамо на што ни прикључити, а ми као Град Мостар самих 50 MW, која је то добит Граду да их успијемо завршити. Ако неко мисли да треба заказати тематску сједницу пошто је дао свој потпис, нек скупи те потписе, нек напише тачно шта тражи, који је то дневни ред, шта би тражио, ко ће бити уводничар, о чему ће се причати и остало и онда можемо разговарат о томе.

19.  Извјештај о раду Агенције „Стари град“ за 2023. годину;
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град“ је нагласио да је Извјештај о раду Агенције „Стари град“ за 2023. годину, у склопу активности које су обављене од доношењу буџета од 25. марта 2023. године. Агенција „Стари град“ редовно аплицирала на средства федералног Министарства просторног уређења и федералног Министарства културе и спорта. Са додијељеним средствима финансирани су пројекти који се односе на Влахину кућу, то је рехабилитација Влахине куће ратом девастираног објекта, федерално Министарство просторног уређења је издвојило 50.000 КМ на апликацију Агенције „Стари град“, а 3.000 КМ учешћа је дао власник, федерално Министарство културе и спорта је одобрило 15.000 КМ за пројекат текућег одржавања и конзервације Старог града Благаја ИВ фаза.
Обављено је 11 конкурентских захтјева у поступку јавних набавака, од кога су 2 поново поновљена јер није било ниједног од извођача, односно да се јави на наведени тендер, један је био отворени поступак, а остало су били поступци директног споразума. Карактеристика овога свега пошто сте данас имали на дневном реду Одлуку о приступању изради измјена и допуна плана управљања (Менаџмент плана) за подручје Старог града око Старог моста у Мостару, уписаног на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а,
да је већи дио средстава утрошен на подручје историјског урбаног крајолика Мостара у оквиру којега се налази УНЕСЦО зона подручје Старог града око Старог моста у Мостару. Аажурирани план управљања који је био данас на дневном реду, који сте усвојили да иде у процедуру, његов начин ажурирања, измјена и допуна утврђен је одлуком Комисије за очување националних споменика о проглашењу историјског урбаног крајолика Мостара националним споменицима и у прилогу 3 је наведено шта он треба да садржи. Треба да разликујемо регулациони план, у истој одлуци је наведено да се ажурира регулациони план историјског урбаног крајолика Мостара, што чини Федерација и недавно је донесена одлука о избору најповољнијег понуђача од стране федералног Министарства просторног уређења, сад се очекује да истекне рок за жалбу. Могу рећ да за један пројекат ми смо добили понуђача, то је пројекат „природног наслијеђа“, а ради се о ревитализацији Хајдучких врата које се налазе на к.о. Дрежница и од 2000.-неке године они су саставни дио административног дијела града Мостара. У смислу средстава која се одобравају сваке године Агенцији „Стари град“ од закупа пословних простора, а од 2022. године ова је одлука ревидирана и Агенција је овлаштена да ова средства употријеби на обнови, санацији и ревитализацији објеката који се налази у зони националног споменика, у заштитној зони које имају националне споменике као што је хисторијски урбани крајолик Мостара и историјско градско подручје Благај надлежна је служба за некретнине.
Неки објекти се још раде, нису завршени, као што је случај са текућим одржавањем и конзервацијом зидина Старог града Благаја, који је износио 82.000 КМ цирка, без ПДВ-а и послат је допис крајем године федералном Министарству културе и спорта ради продужења уговора и они су већ дозволили то продужење. У овој години смо завршили у марту мјесецу и пројекат обнове, санације, ревитализације и илуминације Партизанског спомен гробља, то је један пројекат за који је федерално Министарство за питање бораца и инвалида Обрамбено-ослободилачког рата издвојило 200.000 КМ. То је завршено у почетку марта мјесеца и поводом тога је долазила ревизија, односно ревизор од стране министарства и он у свом записнику је навео након што је обишао локалитет и извршио увид у документацију да због ограниченог знања ове материје није у могућности да одобри правдање средстава и да препоручује теренској комисији тога федералног министарства да она изврши увид и утврди дали су оправдано утрошена средства. Та теренска комисија је својевремено дошла и 06.12. је извршила други увид у документацију, односно послије прве посјете крајем 11. мјесеца извршила је увид у документацију у Агенцији „Стари град“, трочлана комисија. Они су донијели одређени записник о теренском надзору и провјери утрошка средстава, за коју карактеристично има ставка разлог за теренску посјету и вршење контроле утрошка средстава, наводно Агенција није дала обрачунску ситуацију која је износила око 41.000 КМ, министарство није добило, односно комисији тој која је долазила у Агенцију нису предочени ти документи и онда је она извршила увид у тај записник по форми која је утврђена, утврдила документацију, показано је да је својевремено Агенција слала те извјештаје и чак и поштом и e-mailom, они су само то констатовали да ће овд‌је извршити увид у ту документацију и утврдили, као и у, нису имали чак ни записник, односно извјештај о коначној ревизији који је министар потписао 12.05.2023. гд‌је се наводи да је утрошено средстава за исти износ како је и Агенција дала, правдала, односно остала је цирка 11.000 КМК неутрошених средстава, које ће касније ова теренска комисија исто да утврди да нису утрошени. Касније ће доћи инструкција по члану 10 овога уговора да се та средства врате, што је у складу и у координацији са од‌јелом за финансије и некретнине учињено.

У расправи по овој тачки  дневног реда учествовали су Бошка Ћавар, Славко Зовко, Адела Госто, Антонио Зеленика, Ибро Хуснић и Дамир Кнезовић.

Бошка Ћавар, је нагласила да је тражила мало опширнији извјештај о утрошеним средствима за Партизанско спомен гробље, јер ме та тема јако интересира и вољела бих да је више урађено. Мене занима зашто су набављени рефлектори и пумпа ако сте знали да се они не могу монтират, односно ако не могу стајат на Партизанском спомен гробљу, можете ли ми рећи јер имам још питања?  
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град“, је истакао да у коначном извјештају федералног Министарства за питање бранитеља, као и у теренском извјештају Комисије за правдање средстава, је наведено да 4 рефлектора нису била првобитно постављена и кад је теренска комисија долазила ја сам у том њиховом првом обиласку крајем 11. мјесеца питао „знате ли рекох да нису рефлектори постављени и ова водена пумпа јер нема обезбјеђења“, ја сам то обавијестио и у акту, извјештају који сам доставио министарству, итд., и то су они у свом коначном извјештају, министар је то написао „што затекнемо ту ми ћемо регистроват“. Ујутру  6. децембра у 9 сати су постављени рефлектори, имали смо раније и слике да су рефлектори опробавани, постављени су рефлектори, постављена је водена пумпа и са комисијом смо изашли на терен, они су евидентирали да су били постављени. Ја сам  поново захтијевао од извођача, гд‌је ми је њихов инжењер рекао „по трећи пут скидам рефлекторе и водену пумпу“, да их одложи поново у Агенцију, они се налазе у Агенцији и они ће стајати ту. Ја сам у извјештају који је послан својевремено према министарству негд‌је средином 3. мјесеца 2023. године тражио од њих упуте пошто су они добили средства од Владе Федерације да ми се одреде према томе, нису се одредили. Тако да рефлектори и сада стоје, они су поново опробани и послато је око 30 слика својевремено за овај извјештај ревизору који је долазио, добили су и они у теренској комисији на лицу мјеста те слике, итд. Сад кад сам гледао извјештај, ово кад сам припремао за сједницу, ја сам видио да они сада траже извјештај од нашега органа да прихваћа овај извјештај Агенције „Стари град“, прво то и основно, а молим вас ви у допису који сте послали према секретару Вијећа ви сте навели да тражите записнике од „Грађевинара Фајић“ и записник од надзора, у терминологији овој нема записника, извјештај има надзор, а окончану ситуацију има извођач који је потписао и надзор као  представник инвеститора. Ја сам вам то доставио, плус извјештај који смо послали према министарству и извјештај теренске комисије која је дошла из министарства у децембру мјесецу. Не знам шта је требало још, оно што је писало ја сам послао.  
Бошка Ћавар је нагласила да је питала зашто су купљена 4 рефлектора и пумпа кад сте знали да горе не могу стајат јер нема надзора, нема ништа. Већина тих средстава од тог гранта је практично бачена, ја не знам кад ћете моћи поставити рефлекторе и пумпу, ко зна кад, то је новац који ће бити за 2 године бачен или упропаштен. То ме занимало и још ме занимало, та схема како је рађено, дакле комисија је изашла на терен да провјери шта је урађено, шта је купљено, па сте ви онда наредили да се монтирају та 4 рефлектора и пумпа и кад је комисија дошла, извршила увид да постоје рефлектори и пумпа, онда сте то скинули и вратили у Агенцију. Сматрам да је то један врло лош начин кориштења средстава, поготово кад се ради о Партизанском спомен гробљу, које је ја мислим за све нас који живимо у овом граду једна рак рана, па ево ја бих молила да ви некако тражите нова средства, да покушате вратит рефлекторе на мјесто које је предвиђено, као и за пумпу.   
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град“ у одговору је истакао да у обнови и санацији 2018. године постављени су 4 рефлекториа 2019. године, кад се удаљило обезбјеђење они су нестали, остало је једно вријеме да је струја била доступна да кажемо тако непозваним лицима. У приједлогу средстава Агенције „Стари град“ у Буџету Града Мостара за 2024. годину, сам образложио ставке, тамо има ставка још од прошле године, она санација, ревитализација и заштита Партизанског спомен гробља. Министарство кад је узело ја сам им презентовао у допису двије дозволе да имамо, дозволу за пројекат обнове, санације и ревитализације заштите Партизанског спомен гробља и дозволу за пројекат илуминације Партизанског спомен гробља и оне су из те двије дозволе дали један пројекат да се уради, са нагласком кад сам потписивао 30.08. уговор и особа испред министарства истакла да „ова средства ни случајно не смијеш да употријебиш за обезбјеђење“ и тога сам се ја држао. У овоме Буџету за 2024. годину, односно 2023., остала су одређена средства која ће бити употријебљена за инсталирање видео надзора и у 2024. је приједлог био око 65.000 КМ за мониторинг видео надзора јер очито проблем континуитета обезбјеђења средстава за физичко обезбјеђење, које је 3 пута скупље од ових средстава која су обезбјеђена за мониторинг видео надзора и у плану је предвиђено да у 3.-ом, односно почетком 4. мјесеца крене та набавка за инсталирање видео надзора и мониторинг видео надзора који би услиједио, при крају радова би се обавио поступак ако све буде уредно и ваљано, без жалби и свега тога, дали би у функцију тада и ова 4 рефлектора и водену пумпу.
Славко Зовко је истакао да је похвално то што се успјело извућ нешто новца са виших нивоа. Из Извјешаја се види да су честа  пробијања рокова и то не баш за неке велике радове и велике цифре, само му није јасно зашто, а често се бирају исти извођачи и прекрше рокове. Кад се наводи  кад је потписан уговор зашто се не наводи и кад је рок завршетка, већ се само наведе кад се пробије рок, није наведено до кад је потписан тај рок.
Што се тиче Партизанског спомен гробља ту се отвара доста тих питања, гд‌је је урађена ова ограда, можете ли рећ према којим смјеровима је урађена ограда, гд‌је је ова сувенирница, гд‌је је ова соба за видео надзор. То није баш рађено студиозно, прави се соба за видео надзор, па не можете ставити рефлекторе јер нема видео надзора, значи то треба решавати систематичније.
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град“ је у одговору на постављено питање,  нагласио да се  сувенирница и собе за видео надзор  налазе непосредно уз тротоар. Оне се налазе једна уз другу и под једним су кровом и бити ће у функцији кад се изврши имплементација видео надзора.
Аделу Госто је интересовало када се говори о реконструкцији и ревитализацији Партизанског спомен гробља и кад је била девастација  око 700  спомен плоча да ли је Агенција урадила ишта по том питању, знам да постоје имена  која су била уклесана на сваком од тих цвјетова, дали Агенција иде у том смјеру да се они израде поново обзиром да су  смрвљени у другом наврату. Видео надзор није рјешење за Партизанско спомен гробље, поготово не ако ће се улагати  средства, ако ћемо га заиста обновити и да он буде у пуном сјају. Подносила сам амандман на Буџет 2023. године да се издвоје средства за физичку заштиту Партизанског спомен гробља и вољела бих да  данас донесемо закључак да се Градско вијеће обавезује да ће се у првом ребалансу Буџета за 2024. годину обезбиједити средства за физичку заштиту Партизанског спомен гробља.
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град је одговорио,  да када се говори о радњама које се предузимају на Партизанском спомен гробљу а везано за девастацију спомен плоча, 25.07.2022. године дошао је допис од Комисије поводом захтјева Агенције за уклањање оштећених и уништених спомен плоча на Партизанском спомен гробљу  у којем је наведено да: „Измјештање плоча ће бити прихватљиво искључиво по осигурању средстава за њихову реконструкцију и у склопу процеса реконструкције, а до тада или до када комисија процијени да је неопходно плоче требају остат на локалитету. У циљу очувања националног споменика потребно је хитно осигурати спровођење мјера заштите утврђених одлуком, а првенствено осигурати простор националног споменика од намјерних физичких оштећења (извести нову улазну капију, поставити и увезати у једну цјелину ограду око комплекса, освијетлити улазе у комплекс, поставити видео и физички надзор и слично) те извршити илуминацију према пројекту илуминације“. У складу с овим поступамо и радимо на томе, ту једна реченица подвучена „комисија овом приликом ургира код надлежних институција да се хитно осигурају средства за реконструкцију плоча и њихово постављање на Партизанско спомен гробље“, значи без сагласности комисије док се не ураде ове претходне радње не може се ни тражити да се поставе спомен плоче.
Антонио  Зеленика  ја истакао да је тражио  видео надзор, уствари ливе стрем Старог града који је и урађен. Поставио је питање везано за Хајдучка врата зашто је поништен конкурс и хоће ли бити  поновљен с обзиром да за 2024. није наведено или  ће само из Буџета за 2024. годину бити пренесена средства.  Интересовало га је да ли је стећке који се налазе у Богодолу неко обилазио.
Везано за Партизанско гробље ту се дефинитивно улажу новци, а нема напретка, нек неко  направи неку процјену радова, да се то огради, да се то стави, ако неко мисли физички то се не може осигурават ако је дозвољен улазак са свих страна, оградит па и наплаћиват улаз.
Ибрахим Хуснић је нагласио да што се тиче Партизанског спомен гробља, ХДЗ-е треба да буде гаранција за Партизанско гробље и тек онда треба кренути у реализацију и обнову.
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град“  је одговорио да за Хајдучких врата, вјероватно ће се захтијевати  додатна средства, можда у ребалансу да се појача тај износ. Што се нико није јавио на конкурс и због чега, не могу улазит у то, није било ни код нас информација да је неко то тражио и захтијевао. То је природно наслијеђе и оно ће захтијевати првенствено геолошка истраживања, на основу којих ће се утврдити мјере које ће требати одредит у пројекту, који ће бит касније ревитализиран.
За Богодол, у 2024. године је предвиђена Монографија „стећци у Мостару“, мислим да ће се на тај начин алармирати доста ових стећака који постоје, а за које шира јавност не зна. На једној страни имамо стећке који су проглашени националним споменицима, али имамо и мноштво других стећака, имамо чак 5 некропола које су проглашене националним споменицима. Постоји толико стећака за које и не зна шира јавност да постоје, па ће вјерујем та монографија дат основа. Недавно су рађена археолошка истраживања на Пологу, у Горњем Пологу, послан је налаз у Латвију да се одреди старост и дошла је информација да би у наредних 20 дана могао  доћи тај налаз, па ћемо и ту употпунити информацију, а дошло је и од федералног Министарства културе да су прихватили  извјештај који је био везан за ово.
Дамир  Кнезовић је нагласио да је  у извјештају  наведена и Влахина кућа што је похвално као и то што су одобрена средства и од Владе Федерације у износу од 50.000 КМ. Међутим то није довољно за њену обнову и постави питање у којој је сада фази и колико би још требало средстава да би се та породица могла уселит, односно вратит се у ту.
Миралем Фајић, директор Агенције „Стари град“, везано за Влахине куће постоји пројекат рехабилитације и постоји дозвола и садашње стање ја да приступ објекту врло неприступачан, шут се уклонио и проблем је сада слијевање, 3 деке треба да се излију, један дио зида исто да се затвори, ту је проблем приступа пумпе за бетон, 56 метара неких је у питању, с које стране доћ, прић том рјешавању. Увидом у пројекат ово захтијева  прецизније утврђивање вриједности тих радова који би омогућили да се усели породица у ту кућу, то се може направити за пар дана у смислу тога. Сад су у питању 3 деке које требају да се излију.
Предсједник Градског вијећа обзиром да није било више пријављених за расправу дао је Извјештај на усвајање.
Са 24 гласа „За“, „Против“ нема и 1 „Суздржан“, предсједник Вијећа је констатовао да је усвојен Извјештај о раду Агенције „Стари град“ за 2023. годину

Затим се прешло на разматрање и усвајање имовинско-правних предмета. Прије гласања вијећници су упознати са ставовима надлежних радних тијела и то Комисије за Статут, правне акте и надзор законитости и Одбора за урбанизам, грађење и заштиту околине.
Приступило се гласању о предметима, обзиром да није било пријављених за расправу и то:

20.  Одлука о давању у закуп пословног простора Удружењу за подршку особама са интелектуалним и комбинираним тешкоћама „Сунце“ Мостар;
Са 19 гласова „За“, „Против“ нема,  Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојена.
21. Одлука о давању на привремено кориштење пословног простора Туристичкој заједници Града Мостара;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојен.
22.  Одлука о давању на привремено кориштење новоизграђеног објекта Ватрогасном друштву „Парк природе Рујиште“ Мостар;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојена.
23.  Одлука о продаји сувласничког дијела некретнине по праву првокупа, по захтјеву Мустафе Обада;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојена.
24.  Рјешење о брисању забиљежбе располагања некретнинама, по захтјеву Антона Шакоте;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је  Рјешење усвојено.
25.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Ивана Томића;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Рјешење усвојено.
26. Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Пере Стјепановића;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Рјешење усвојено.
27.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Златана Блажевића
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојено.
28.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Жарко Зовко;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Рјешење усвојено.
29.  Рјешење о брисању забиљешке располагања некретнинама, по захтјеву Ивице Шимуновића;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Рјешење усвојено.
30.  Рјешење о одбијању понуде о продаји неизграђеног грађевног земљишта, по захтјеву Драгомира Лазића;
Са 21 глас „За, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Рјешење усвојено.
31.  Закључак о исправци грешке у Закључку, по захтјеву Дарке Оџака;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Закључак усвојен.
32. Закључак о исправци грешке у Колективном рјешењу, по захтјеву Рајка Марчинка
Са 21 гласа „За“, „Против“ нема  „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Закључак усвојен.
33.  Закључак о исправци грешке, по захтјеву Халила Максумића, сина Мумина из Мостара;
Са 21 глас „За“, „Против“ нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Закључак усвојен.
34.  Закључак о исправци грешке, по захтјеву Расима Хусовића, сину Хасана из Мостара;
Са 21 глас „За“, „Против“нема, „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Закључак усвојен.
35. Одлука о утврђивању јавног интереса за изградњу спортског објекта вишенамјенске спортске дворане Губавица;
Са 21 гласа „За“, „Против“ нема,  „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојена.
36. Одлука о допуни Одлуке о проглашењу јавног интереса Јужна обилазница Мостар-Жовница-Миљковићи, Родоч-веза на М-17 и М6.1, фаза ИИИ, тунел, нови Авијатичарски мост, фаза ИВ, Авијатичарски мост-веза на М-17 и М6.;
Са 22 гласа „За“, „Против“ нема,  „Суздржаних“ нема, предсједник Вијећа је констатовао да је Одлука усвојена.

Након овога завршена је 40. редовна сједница Градског вијећа Града Мостара.


ЗАПИСНИЧАР                ПРЕДСЈЕДНИК   
Марија Солдо              Салем Марић